2021-06-24T17:07:07+02:00 24. јуна, 2021. 14:57 |

Мирјана Митровић о Милениним тајнама

Промоцијом књиге Мирјане Митровић „Као велики компас Милена Павловић Barilli  – писма и портрети“, истоимена Галерија у Пожаревцу прославила је 24. јун, дан када је пре 59 година галеријски простор отворен за јавност.

Виши кустос Галерије Виолета Томић је истакла да је ова установа издавњем књиге Мирјане Митровић наставила презентовање драгоцене заоставштине из својих фондова. Од укупно 366 инвентарских јединица у овој књизи презентоване су 62. Она је подсетила да у књижевном опусу аутора ове књиге значајно место заузима роман „Аутопортрет са Миленом“ из 1990. године, који је награђен Златном значком Културно – просветне заједнице Србије и био је  у ужем избору на НИН – ову награду.

 -Сачувани фонд који првенствено дугујемо Милениној мајци, Даници Павловић Barilli, чине писма на свим језицима које је Милена говорила: српском, италијанском, француском, немачком, шпанском и енглеском. У овој књизи писма су дата у преводу Софије Николић – немачки језик, Војке Миловановић- француски језик, Милице Лалић – шпански језик и Мирјане Митровић – енглески језик, док су са италијанског језика дати преводи који су се већ налазили у фонду, нагласила је Виолета Томић.

Честитајући Дан Галерије, члан Градског већа Дејан Крстић је истакао да ће Град Пожаревац у сарадњи са Министарством културе и Министарством туризма уложити значајна средства за реконструкцију и доградњу објекта Галерије, у којем ће већ за годину дана моћи да се изложи већина дела Милене Павловић Barilli.

 -Реконструкцијом стaре куће и ове Галерије у којој се налазимо, добићемо један изузетан објекат који ће привући не само људе из Србије, већ и из Европе и света, јер пре свега Милена и њена дела то заслужују, и наравно њена мајка Даница која је даровала граду кућу у којој је Милена рођена и у којој је живела, рекао је Крстић.

Kњижевни критичар Александра Ђуричић истиче да је за Мирјану Митровић припремање књиге писама дошло као логична последица њеног дугогодишњег бављења животом и уметничком каријером Милене Павловић Barilli.

-Ауторка је одрастала и сазревала уз слике из ове Галерије и покушавала да кроз свој иницијални роман „Аутопортрет са Миленом“ одгонетне тајне Милениног живота, слој по слој. И како је тада као млада књижевница почела, тако и наставља овом књигом писама коју је приредила. Миленине тајне откривала је на један врло суптилан и софистициран начин. Најснажнији печат Милениној каријери дала је неизвесност да ли ће успети да дође до добре сликарске школе и професора који ће препознати њен таленат, и као у свакој уметничкој каријери, да ли ће се у њеном правцу закотрљати оно неопходно зрнце среће без кога нема било ког животног успеха. На основу сачуваних писама и докумената, Мирјана Митровић покушала је да реконструише начине на које се Милена борила за своју уметничку каријеру, користећи на поносит и дискретан начин контакте које је имала у друштву коме је рођењем припадала. Милена је читавог живота неговала тајну, пре свега у физиономији ликова и портрета на којима увек видимо модификован аутопортрет. Њен унутрашњи свет као да се разапињао између потребе за једноставном свакодневном срећом и идеје о изабраности коју је, с разлогом, хранио њен изузетни сликарски дар. Мислим да је на тој врло осетљивој ваги између тражења података о личном животу, тражења фактографија које се тичу чисто уметничке каријере и истраживања шта је Милена могла или заиста осећала у тренуцима када пише та писма, Мирјана Митровић пронашла праву меру и осветлила нам нашу велику уметницу изнутра, као једну, с једне стране врло храбру особу, изузетно талентовану и продорну, а са друге стране рањиву и жељне љубави, казивала је Александра Ђуричић.

Осим Милениних писама, ова књига садржи део преписке коју је са различитим утицајним људима или институцијама водила Миленина мајка Даница у процесу борбе за оснивање Галерије. Затим, ту је и важан део коресподенције коју је Даница водила у настојању да сазна више о околностима Миленине преране смрти, а један сегмент књиге садржи преписку између Милениних родитеља у вези са полагањем Милениних посмртних остатака на гробљу у Риму.

-Велико је задовољство, част и храброст писати једну књигу о Милени, а мени се догодило да ми је ово друга књига о Милени. Размак између те две књиге је отприлике 30 година, што ми се чинило да ће ми дати један отклон, да нећу бити тако узбуђена, да све то неће бити тако драматично као први пут. Мислила сам да ћу сада то некако другачије, али изгледа да нисам изгубила страст и одушевљење и ту потребу за блискошћу са Миленом. Ни у једној ни у другој књизи нисам уопште помињала вредност Милениног дела, јер је оно за мене одувек неупитно. Оно што је мене занимало, то је шта је иза тога. Генерално она није била културна чињеница у нашој јавности, а данас то јесте и то је одлика великих уметника, да комуницирају са млађим генерацијама. Милена је у нашој култури један велики компас који нам показује где је тај правац којим култура треба да иде и којим се воде прави и велики уметници, закључила је ауторка Мирјана Митровић.

                                                                                                                        Д.Динић