Импресивна научно-истаживачка биографија довела нас је до Мирка Благојевића. Договарајући сусрет од њега нисмо добили одговор попут: „Срешћемо се када будем имао мало времена да дођем у родни град“ иако смо очекивали. Наиме, као доктор социолошких наука стално је запослен на Институту друштвених наука и ради у Рекоторату Универзитета у Београду где на мастер програму предаје Социолошки приступ религији.
-Многима је несхватљиво да радим у Београду, живим у Пожаревцу а путник сам од 1981. године. У главни град готово свакодневно путујем аутобусом осим када су временске прилике екстремне и тада одлазим аутом, указује Благојевић на специфичан однос професионалног ангажовања и места боравка.
Док уз кафу развијамо тему разговора, у атмосфери лебди осећај скромности човека који за собом, уз преко стотину научних радова објављених у стручним часописима, има и књигe: Приближaвaњe прaвoслaвљу, Рeлигиja и црквa у трaнсфoрмaциjaмa друштвa и Витaлнoст рeлигиje у дeсeкулaризoвaнoм друштву.
Мирко Благојевић рођен је 1962. гoдинe у пожаревачком породилишту. Одрастао је у Трњану у старој, многочланој сеоској породици оца Љубомира и мајке Милесе. Стицајем оклоности, без брата Драгана остао је рано, док је отац овај свет напустио пре 10 година. У Трњану је данас мајка Милеса, старица од 84 године, са којом је наш саговорник бар три пута недељно, пружајући јој подршку и помажући око имања.
РЕЛИГИЈА – ПРВО ПИТАЊЕ МЛАДОСТИ И ПОСЛЕДЊЕ НАШЕ СТАРОСТИ
Основне, магистарске и докторске студије завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду на групи за социологију и један је од ретких стручњака ове области чија је најужа област социологијом религије. На питање откуд социлогија религије у фокусу интересовања, уско стручног школовања, усавршава и истраживања Мирко Благојевић објашњава:
– Како сам неколико месеци пред завршетак средње школе остао без брата, посебно сам се заинтересовао се за питање смрти. Прочитао сам велики број књига и научних чланака из области теологије, филозофије и социологије, што нија била обавезна школска литература. Мене је овај губитак увео у сферу где већи број младих људи поставља питања: ко смо, шта смо, шта је после овог живота… А ти одговори нису исти у младости као у старости након великог животног искуства. Речју, религија је прво питање наше младости и последње питање наше старости. Како сам на студијама имао и предмет Социологија религије, област којој сам лично посветио велико интересовање била је идеална за мој потоњи магистарски рад. Одабрао сам тему религиозности на подручју браничевског региона а само истраживање дешавало се у најинтересантнијем времену: крај осамдесетих и почетак деведесетих година. Управо тада религија као друштвени институт постаје значајна и опредељује мишљења и понашања у оној ратној психози. Са друге стране то је време буђења религиозне свести која је била потиснута у доба комунизма.
Мирко Благојевић спада међу научнике који је међу првима на нашим просторима истраживао овај процес и назвао га Ревитализација религије и повратак религије и цркве у друштво. Десекуларизација, како се речју назива поменути процес, Благојевић је у теоријском као и искуствено-емпиријском смислу верификовао а потом докторским радом проширио на простор највеће православне земље на свету Русије. Наш саговорник је тако покушао да покаже како друштвене околности утичу на промену у религији и како промене у религији утичу на друштвене околности.
Интересујући се за процес настанка првог рада од Благојевића сазнајемо да је у питању крајње озбиљан подухват чији је темељ непосредан рад на терену уз анкетно истраживање. Како је интервјуисање обављано и на подручју где се говори влашким језиком који не познаје, уз осмех нам говори пар анегдота а потом објашњава:
-На основу добијених информација које сам прикупио на подручју браничевске регије, начинио сам студију коју је Југословенско удружење за научно истраживање религије преточило у књигу Приближaвaњe прaвoслaвљу. Када је реч о докторском раду који обухвата дешавања како на нашем тако и подручју Русије, вреди истаћи да је у питању обимно дело објављено под називом Рeлигиja и црквa у трaнсфoрмaциjaмa друштвa и спада у тренутно најзанимљивија дела јер је Русија због актуелних дешавања тренутно у светском фокусу. Трећи значајан рад је књига Витaлнoст рeлигиje у дeсeкулaризoвaнoм друштву која представља синтезу онога где религија губи значај и повратак религије као цивилизацијског производа, каже Мирко Благојевић.
-Моје детињствo није одударало од одрастања вршњака. Играли смо се, дружили, помагали старијима како је то правило на селу. У Трњану сам завршио првих седам разреда а основну школу наставио у Брадарцу. Територијарна организација ме је потом определила у Средњу техничку школу Костолац. То је био најнапорнији део школовања, јер сам свако јутро путовао у Пожаревац, потом у Костолац, а након наставе обрнуто. Како ме природне науке нису привлачиле, тадашње време усмереног образовања пружало је могућност да се одлучим за правни смер који се изучавао у Економској школи. Моје озбиљније бављење друштвеном науком подржали су професори Зорка Стојановић и Богољуб Трифуновић, који су утицали да се упишем на Филозифски факултет и тако наставим своја интересовања везана за социологију, посебно религијску, говори Благојевић.
У ЕВРОПСКИМ И АМЕРИЧКИМ БИБЛИОТЕКАМА
Врло битно за поменута Благојевићева дела је да се обимно цитирају у оквиру истраживања широм света, а са Гугл академије доступни су подаци ко их цитира. Значајан податак је да су поменуте књиге заступљене и у бројним библиотекама од којих издвајамо неколицину у Великој Британији и Сједињеним америчким државама – иако су штампане на српском језику ћирилицом. Са професорком Зорицом Кубурић један је од главних уредника часописа Религија и толеранција и у делокругу активности има организацију научиних скупова, семинара и округлих столова на тему религије и религиологије.
Уз данашњи рад на Институту друштвених наука и Рекоторату Универзитета у Београду, доктор Благојевић је четврт века био професор социологије на Вишој а данас Академији струковних студија у Пожаревац. Радио је на Филозофском факултету у Никшићу предајући Социлогију религије, тренутно у Подгорици на Универутету Доња Горица предаје предмет Религија и митологија. У Москви, на Социолошком факултету Ломоносов универзитета до почетка специјалних операција више пута годишње је држао семинаре. Како каже, ни са студентима из Белгорода, који је у последње време често бомбардован, не губи контакт -већ семинаре обавља on line.
-Могу да се похвалим како скоро деценију на Сребрном језеру организујемо међународни научни скуп на тему социологија религије. Самим тим, уз размену искустава и нова знања, учесници из Турске, Хрватске, Црне Горе, Грчке, Данске Русије, Украјне имају прилику да се упознају и са туристичким потенцијалима браничевског округа, вели Мирко Благојевић и закључује:
-Иако сам три године пред пензијом, имам доста егергије којом издржавам невероватан темпо који ме води између Трњана, Пожаревца, Београда, Никшића, Подгорице, Москве и Белгорода. За последњих двадесетак година то је био мој годишњи распоред кретања и активности, а додатну енергију и подршку највише ми пружа супруга Јасмина, дипломирани правник. Ту је и син Милан тренутно докторанд на Факултету политичких наука у Београду, као стипендиста запослен на Институту друштвених наука. Кћер Исидора професиионално је у водама туризма има афинитета ка естетици а мени је лично жао што није искористила свој таленат према музици.
Влада Винкић