Духовно сродство и досадашње историјско искуство повезали су Србе и Грке нитима искреног пријатељства. Међутим, недовољно је рађено да се то пријатељство продуби и да се развије сарадња која би била на корист оба народа. То се нарочито осећа данас када се стварају нови односи међу балканским народима и државама и када српски народ не сме да занемарује своје традиционалне пријатеље.
-Зато је циљ Друштва српско – грчког пријатељства „Риста Колоњас” у Пожаревцу, које је основано 28. септембра 1992. године био, а и данас је, да обнови свест о многоструким везама српског и грчког народа, да подстакне продубљивање међусобног познавања и разумевања и да допринесе неговању и проширивању културне, духовне, научне и привредне сарадње. Најзначајнија спона између наших двају народа јесте православна вера, која је створила и заједничку културну традицију у схватању државе и законодавства, у уметности, књижевности и музици. Заједничка борба против вековних непријатеља, Османског – Турског царства и у новом добу немачког и италијанског окупатора умногоме је зближила наше народе. Слободарски дух српског и грчког народа исказан је током Првог и Другог светског рата и зближио Србе и Грке у тој тежњи. Од непроцењиве је важности и чињеница да у историји наших односа никада није било сукоба нити прекида. Они представљају непрекинуту нит савезништва у рату и пријатељству и тесне сарадње у миру, све до данашњих дана. Мудра и далековида орјентација на добре и блиске односе и што тешњу сарадњу Србије и Грчке била је прихваћена и остваривана од највећих државника оба народа, а посебно Николе Пашића и Елефтероса Венизелоса, који су поставили основе савремених српско – грчких односа.
БЛИСКЕ ВЕЗЕ СРБА И ГРКА
Поред познатих веза које су успостављене током векова између Срба и Грка попут духовних, верских, ту је и присуство Грка у српским градовима у Србији па и у Пожаревцу. Значајну улогу у друштвеном животу Пожаревца, крајем 19. века, имале су богате и утицајне грчке породице. Грци су углавном били познати трговци и угоститељи, међу којима су били познати, како је М. Миладиновић забележио, Лазаридес, Јовановић (из које је био вајар Ђорђе Јовановић), Харизовић, Економидес, Дарда, Сакеларидес, Манту, Бенџо, Колоњас, (Завјакас) Димитријевић, Фацис, Годопулос (Ђорђевић) и други. Неки од њих постали су угледни, богати и виђени грађани Пожаревца. Највећи број пожаревачких Грка дошао је из Епира и то из села Арцисте, данас Аристи (7 породица), затим из Сијатисте 6, из Јањине 6, из Селице 3, из Касторја 3, из Козанија 2, из Флорине 2, из Папинга 2, из Вицикоа 2 породице, а остали Грци (појединци и породице) дошли су из других места (Доње Џумаје, села Загорохорја и других). Најбројнија породица, Завјакас, посрбљено у Пожаревцу Димитријевић дошла је из Аристија (Епира – Загорохорја). Посрбљено презиме, ова породица је преузела по родоначелнику Димитрију који је у Пожаревац дошао око 1875. године са своја четири сина: Тодора, Ристу, Јању и Ђорђа. Данас Димитријевића из ове породице има око десетак, а својевремено (између два светска рата) било их је преко педесет. Једна од најбогатијих породица Пожаревца била је породица Лазаридес.
Родоначелник ове породице био је Тодор Ђорђевић (Лазаридес) познатији у Пожаревцу као Тодор „Главати”. Последњи изданак Лазаридеса био је Константин Лазаридес, који у браку са Румунком Аном није имао порода. Лазаридеси су на врхунцу моћи и богатства држали скоро половину Табачнице трговачког центра Пожаревца. Најпознатији угоститељи пожаревачке вароши, у међуратном периоду, били су Грци: Ксенофон Манту (Мантић) и Риста Колоњас, који су држали најпрестижније хотеле у вароши: Српску круну – Колоњас и „Ксенофон” (некадашњу „Авалу”). Поред хотела Грци су држали и најелитније кафане старог Пожаревц: „Криву врбу”, Коча Димитријевић, „Касину” Стева Грк – Димитријевић, „Златни плуг” Тодор Лазаридес, „Два бела голуба”, Алексос Манту.
ТРГОВЦИ, УЧИТЕЉИ, ЛЕКАРИ…
За угоститељима нису изостајали ни трговци пожаревачки Грци. Своје трговачке радње, бакалнице, Грци су држали у самом центру, на Краљевом тргу, Краљевој улици и Табачници (Дубровачкој улици како се тада звала). Међу бројним трговцима старог Пожаревца налазимо имена Грка Пожаревљана. Браћа Кукулидес Димитрије, Михаило и Јанаћко, Бенџо Риста, Наум Панајотовић, Наум Деру, Никола Михаилидес, Коста Економидес, Василије Сакеларидес, Димитрије Папаниколау, Прокопије Фацис и други.
Међу пожаревачким Грцима било је и других професија, попут учитеља Николе Јанакидеса, који је добио српско презиме Јовановић и дуго био учитељ у пожаревачкој школи и колега таста Ђуре Јакшића. Његов син, Ђорђе Јовановић, један од највећих српских вајара, аутор је велелепног споменика Кнеза Милоша у градском парку у Пожаревцу. Својевремено у Пожаревцу је радило и неколико лекара Грка, још од времена кнеза Милоша.
Један од првих лекара Грка у Пожаревцу био је Димитрије Капарис који је овде и умро и сахрањен је на Старом пожаревачком гробљу. Од лекара грчког порекла бележимо још неколико: Спиридона Јефтимијадеса, Ђорђа Терзиса, Константина Тесторидеса, Ксенофон Зојдеса.
РИСТА КОЛОЊАС
Свакако најугледнији и најпоштованији у градском миљеу Пожаревца, у међуратном периоду (1918-1941), био је Риста Колоњас, који је држао гласовити хотел „Српску круну – Колоњас”, пре тога две пекаре (усвојој кући- на тргу Булевара и локалу свог хотела), а заједно са зетом Димитрије Димитријевићем, основао је и Кредитну банку где је био директор. Потомак пожаревачких Грка био је и чувени српски глумац Михаило Бата Паскаљевић. Његова мајка, Олга Економидес, ћерка Косте Економидеса, у браку са Зојом Пискулидесом из Крушевца, однеговала је Бату у Пожаревцу. Из ове фамилије је и прослављени фудбалер „Младог Радника” Коста Економидес. Десетак пожаревачких Грка радило је у државним и локалним надлештвима. Било је доста и занатлија: обућара, папучара, сајџија, али земљорадника никада није било.
Крајем 19. и почетком 20. века , а нарочито у међуратном времену Грка је у Пожаревцу било преко 200 особа из педесетак породица. После Другог светског рата скоро да више и није било досељавања Грка у Пожаревац, сем Ламбре Возинидиса (Божиновског), а пре њега у току самог рата, бележи се и случај Костантина Кађоласа који је овде дошао из Пиреја и ту остао, засновавши породицу. Данас у Пожаревцу има мало потомака некадашње бројне колоније Грка, који су скоро посрбљени и уклопљени у српско друштво.
Друштво српско – грчког пријатељства „Риста Колоњас” у много чему је остварило циљеве постављене на оснивачкој скупштини 28. септембра 1992. године и за ових тридесет и једну годину постојања организовало је многобројне скупове потомака пожаревачких Грка, чланова Друштва на бројним предавањима из историје и културе Грчке, организовало је више концерата грчке музике, забавних вечери као што је „Српско-грчко вече”, сусрета са пријатељима из грчких градова: Јањине, Ларисе, Солуна Ираклие – Серес, иницирало је долазак и сакупљање помоћи за Пожаревљане током НАТО бомбардовања, покренуло је многобројне видове сарадње са истоветним институцијама у градовима са којим су потписане повеље о братимљењу: Јањином, Ираклиом, хуманитарних манифестација као што је била „У славу предака за будућност потомака”, хуманитарни концерт хора и филхармоније са Крфа у Пожаревцу за изградњу кампа за српску децу и омладину на Крфу.
У овом периоду Друштво је, да би сачувало трајно сећање на пожаревачке Грке, објавило књигу на ову тему, урадило изложбу као и више документарних филмова о Грцима у Пожаревцу. Друштво као невладина организација, нема ни политичких ни стручних амбиција, већ наступа с намером да својим подстицајем ствара климу за повезивање институција и појединаца који негују српско – грчко пријатељство и сарадњу.
Р.Н.