2021-06-27T20:24:40+02:00 28. јуна, 2021. 08:05 |

Народ је жељан весеља

Већина певача народне музике су естрадну каријеру градили снимајући носталгичне песме са срцепарајућим текстовима, а Љупче Пантић Жока је један од ретких који на носачима звука скоро да није забележио ниједну тужну песму. Иако је овај „штимунг“ мајстор весеља снимио на стотине песама и уз Бору Дрљачу и Андрију Еру Ојданића сврставан у ретке певаче народне музике који су снимали песме веселе садржине, није постигао њихову популарност јер није желео да напусти завичај и остао је веран Стигу, у родној Печаници код Великог Градишта.


        Још од прве плоче коју је снимио 1974. године са  песмама „Пољуби ме драга“ и војничком песмом „Од сутра ћу војник бити“, која је у то време била један од највећих хитова на радио таласима, градио је естрадну каријеру са песмама у којима је опевао највеће животне радости, као што су: „Постао сам деда“, „Исти сам к’о стриц“, „Очев благослов“, „Мали Србин“, „Благо нама зетовима“, „Жива била мајко“, „Сложна браћа“, „Песма за заљубљене“ и многе друге. Уз широки репертоар, специфичну боју гласа и благи осмех који му никада није силазио са лица, изградио је имиџ једног од најзахвалнијих и најтраженијих певача на весељима у Стигу, Хомољу, Подунављу и Поморављу, због чега су га са правом прозвали краљ весеља.

         Већу популарност није желео и није му сметало што није имао одговарајући музички респект, а самим тим и озбиљнији приступ медијима, јер је остао да живи у провинцији, а уз то су те такозване наменске песме за весеља у већини случајева тада проглашаване шундом!

        -Имао сам своју публику и нисам се обазирао на такве критике и неоправдане квалификације. Да јесам и да народ те песме није прихватио, вероватно бих престао да певам. На срећу, показало се да је поред силних тугованки  народу увек било потребно веселих песама, а временом се показало да те песме имају квалитета.  Ми смо весео народ и зато ми никада није било јасно зашто су тужне песме о пропалим љубавима, туговању и пијанству до самоуништења биле популарније, тиражније и више цењене од музичких критичара и публике од ових са животним темама као што су песме о породици, селу, свадбеном весељу, родитељима, рођењу деце и других радости – каже Жока и наставља:- Последњих деценија се много тога променило, па и најпопуларнији певачи све више снимају наменске песме којих су се некада клонили. Тада је то било подилажење публици, а сада више није и то ме радује, а посебно што су моје песме одолеле времену и што су подједнако присутне на радио таласима сада, као у време када су објављене. Не знам како су и по ком критерујуму неке плоче од државних комисија за опорезивање проглашаване шундом и додатно опорезиване, а после неког времена те песме објављене на тим „жигосаним“ плочама постале бисери народне музике – пита се Љупче Пантић Жока.

Жока у дуету са легендарним Маринком Роквићем на једном од стишких весеља

ЖОКИНИ АНЂЕЛИ

          Када су се 1985. године хармоникаши Гордан Ташић и Мома Симић разишли, Мића Панић је са Горданом основао нови оркестар, а Љупче Пантић Жока је са хармоникашем Момом Симићем кренуо у музичку авантуру и основао оркестар под називом „Жокини анђели“. У првој постави уз Мому Симића наступали су многи познати естрадни уметници, као што су некадашњи шеф народног ансамбла Радио телевизије Београд Божидар Боки Милошевић, Милинко Ивановић Црни, Раде Петровић Космајац, Зорица Марковић, Милена Петровић, Радиша Ранковић Дила, Јоца Стевановић и касније многи други. Са Жокиним анђелима су радо наступали и други познати певачи народне музике као што су: Маринко Роквић, Јелена Броћић, Милан Бабић, Миле Китић, Снежана Бабић Снеки, Мики Гајић, Љуба Лукић, Зоран Јовановић и друга позната имена. Поред менаџерских послова Љупче Пантић Жока је и даље певао јер је народ то тражио. Боки Милошевић га је највише подржавао и убедио да настави естрадну делатност. Већину песама које је предходно тестирао код публике снимио је по његовом наговору.

         -Боки ме је много волео и моје „породичне песме“ како је често говорио. Допадао му се мој оптимизам и те песме како их певам. Свима је причао да нико нема толико лепих породичних песама и да нико не може са толико емоција да их пева. Био сам му тада и сада сам му неизмерно захвалан на томе. Често смо поред весеља имали концертне активности. Сећам се да смо на турнеји по Аустрији, Швајцарској и Немачкој наступали пред више хиљада људи. У Брегенцу, на тромеђи ове три државе имали смо два концерта за редом. Ја сам углавном отварао концерт, а на крају су певали најпопуларнији као што су Марино Роквић, Зорица Марковић и Шабан Шаулић. Пре њиховог наступа публика је тражила да певам на бис и ја сам по одобрењу организатора одржао получасовни мини концерт. Та турнеја, громогласни аплаузи публике и колега су ми велико  признање и једна од најлепших успомена – са радошћу се Жока сећа овог наступа у Брегенцу.

          Током естрадне каријере која траје безмало пола века, Љупче Пантић Жока је добио безброј награда. Од свих признања најдраже су му захвалнице за хуманитарни рад које љубоморно чува. Давао је прилоге и певао на безброј концерата, а посебно издваја захвалнице које је добио за помоћ и обнову светиња у Браничевском округу.

ПРВА ПЛОЧА

            Љупче Пантић Жока је рођен у Печаници код Великог Градишта 25. априла 1952. године. Отац Селимир је преминуо у 27. години, три месеца након његовог рођења, па је самохрана мајка Миланка у беди и сиромаштву, уз помоћ бабе Јелице и деде Милана, отхранила троје нејачи, старије сестре Живадинку и Љубинку и најмлађег Љупчета, који је пре времена морао да одрасте и помаже у кућним пословима.

       Од малих ногу је показивао жељу да се бави музиком, па је редовно певао на школским приредбама. Његовој срећи није било краја када је добио прву гитару и почео да пева сеоским забавама. Први озбиљнији наступ је имао 1968. године са оркестром Новице Васића Лулике, а када је недуго затим певајући са тада познатим хармоникашима Живадином и Костадином из Касидола, кући донео бакшиш од 35.000 динара, деда Милан га је „постројио“ сумњајући да је новац негде украо! Био је тада то велики новац и „истрага“ је трајала све док познати хармоникаши нису дошли да код деде потврде да је то поштено зарађени бакшиш. Због широког репертоара и урођених манира за талентованог певача из Печанице су почели да се интересују многи оркестри у Стигу. Певао је са свима али је имао жељу да се појави на неком такмичењу где ће га видети већи број људи и где би га запазили музички продуценти. Пошто је од колега сазнао да се у Каменову одржава традиционални фестивал народне музике „Каменовско пролеће“ пријавио се на аудицију и 22. марта, на Младенце 1974. године, на финалном такмичењу освојио прво место.

         -Увек ћу се сећати првог такмичења и победе у Каменову. Председник жирија је био Миодраг Милутиновић, тадашњи директор тада реномираног „Београд Диска“ и мени је као победнику омогућено бесплатно снимање прве плоче. Мојој срећи није било краја када су ме већ сутра позвали да дођем у Београд. Још памтим речи великог естрадног мага Миодрага Миће Милутиновића, који ми је тада рекао да имам дивну боју гласа и чаробан осмех који плени и да ми никада не падне на памет да певам тужне песме, јер ми то неће пристајати и народ ми неће веровати. Те његове речи сам увек имао на уму. За прву синг плочу песме су ми написали познати аутори Мики Јовичић „Пољуби ме драга“ и Влада Грујић „Од сутра ћу војник бити“. Незнам у ком тиражу је продата ова плоча али су ми у „Београд Диску“, који је касније променио име у „Југодиск“, рекли да су презадовољни са продајом и да је плоча три пута доштапавана. Оно што је важније, песме су постигле велику популарност у народу и свакодневно су емитоване на радио таласима – присећа се Жока.

ЗЛАТНА СВАДБА

Иако ускоро пуни седамдесету Љупче Пантић Жока је остао виталан и верује да на естради још није рекао све. У срећном браку је пола века са супругом Зорицом која му је увек била највећа подршка, и овог лета ће прославити златну свадбу, када ће промовисати песму са истоименим називом. Уживају у родној Печаници окружени пажњом бројне породице, са сином Предрагом, снахом Слађаном, три унуке, два унука и два праунука. Од сина Предрага имају унуке Матију и Милицу и унука Марка. Кћи Јамина им је даривала унуке Данијела и Александра. Недавно је фамилија Љупчета и Зорице Пантић увећана за две нове радости. Од кћери Милице су добили праунука Матију, а од Данијела праунка Дарија. Деда Жока очекује да ускоро ожени унуке Марка и Александра и унуку Марију, а како рече, нада се да ће дочекати и чукунунучиће.

          Љупче Пантић Жока је имао срећу да су његовим стопама кренули син Предраг и унук Марко. Предраг је познати бубњар који је свирао још од прве поставе „Жокиних анђела“, а унук Марко је од деде наследио певачки дар и већ је у издању продукције „Реноме“ из Бјељине објавио ЦД са тинејџерским песмама које му је деда Жока компоновао: „Мобилни“, „Осмо два“, „Татин ђак“ и „Породична прича“ и друге. Ових дана приводи крају припреме за друго музичко издање. Нада се да ће уз помоћ познатог деде лакше пронаћи пут и своје место на естради, а ко зна можда једног дана постане звезда народне музике.

ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ

          Две године касније иста дискографска кућа му објављује сингл плочу са песмама „За тебе сам рођен“ и „Љубиће те бата“. После успеха са овим песмама за талентованог Љупчета Пантића Жоку се интересују и друге дискографске куће. Прихвата понуду ПГП РТБ и трећу плочу под називом „Враголан“ је снимио је са тада веома цењеним оркестром Радета Богића Жумајца.

           Иако су га убеђивали да пређе у Београд и многи познати аутори нудили на стотине песама са разном тематиком, а душебрижници критиковали да наменским песмама подилази публици, наставио је да живи и ради по своме и снима песме у истом маниру. Следећа плоча је била крцата хитовима, као што су песме: „Исти сам к’о стриц“, „Потао сам деда“, „Благо нама зетовима“ и песме које му је написала Радмила Тодоровић Бабић „Шта ће мени двор без тебе?“  и „Шљива ранка“.

          После овог музичког издања и они који су га неоправдано ниподоштавали почињу да изводе и обожавају његове песме и то сматра својим највећим успехом у каријери. Оркестру „Жокини анђели“ захваљујући Бокију Милошевићу прикључују се врхински хармоникаши Ненад Бековић и Енес Маврић, а самим тим и певачка естрадна елита.

          Наравно, публика је и даље желела да их песмом увесељава Љупче Пантић Жока и он поред честих наступа наставља да снима песме као што су: „Ташта“, „Мали Србин“, „Унуче“, „Жива била мајко“, „Песма за заљубљене“, „Очев благослов“ и још много лепих породичних песама, како је својевремено рекао Боки Милошевић. Све што је до сада снимио краљ свадби и весеља Љупче Пантић Жока, народ је прихватио и те песме се даље слушају на радио таласима. На носачима звука је снимио три сингл, три ЛП, пет аудио касета, четири ЦД – као и неколико видео касета. Последњи ЦД са песмама „Рајско пиће“, „Треће па мушко“ и „Баш сам жељан родне куће“ објавила је 2004. године продукција „Мелос“ из Краљева и за остварени тираж добио је Златну плочу.

           У међувремену је снимио неколико сингл песама које су објављене  на коктел издањима под називом „Жокини анђели“ у издању Стар Сат Продукције из Пожаревца, а сам је написао неколико песама које ће тек објавити када се потпуно смири ово лудило са корона вирусом.

           Имао је срећу да му песме пишу познати аутори текстова као што су Радмила Тодоровић Бабић, Мики Јовичић, Влада Грујић, Драган Млавски… Наступао је са оркестрима Бокија Милошевића, Томице Миљића, Енеса Маврића, Новице Николића Патала, Радета Богића Жумајца и многих других. Са колегама је остао у пријатељским односима, а највише је волео да пева са Зорицом Марковић, Маринком Роквићем,  Зорицом Минић, Снежаном Бабић Снеки, Јеленом Броћић, Зораном Јовановићем, Верицом Шерифовић, Љубом Лукићем, Живкицом Милетић, Радетом Николићем Бикињцем…

           Верује да ће се живот ускоро нормализовати, а са тим и истрадна делатност. У свом шаљивом маниру о корона вирусу каже:

           -Овај невидљиви непријатељ који је запљуснуо читав свет разбио нас је „као дете рачунаљку“. Нико није умео да се на време сабере и припреми за одбрану. Верујем да се на основу смањеног броја заражених томе ближи крај и да се појављује светло на крају тунела. Ево, неки пријатељи из иностранства ми најављују весеља и ја за те прилике желим да публици понудим нешто ново. Већ сам снимио песму „Постао сам тата“, а  имам неколико припремљених песама за весеља сличне садржине. Остало је само да уђем у студио и отпевам. С обзиром да ми је глас остао очуван и да имам проверену екипу музичких стручњака која ће песме аранжирати, сигуран сам да ће бити прихваћено од публике – са радошћу се Жока нада наставку естрадне делатности.

ПРИЈАТЕЉ РУБРИКЕ