Живот у Индији заволела је од првог дана доласка а срећна звезда подарила јој је филмске улоге, рекламне и музичке спотове захваљујући којима читаву деценију важи за препознатљиво лице и великo име. То је у једној реченици Наташа Станковић, рођена Пожаревљанка која је изградила успешну каријеру у земљи другој по броју становника на планети.
Наташа је рођена 4.марта 1992. године и уз брата Ненада одрастала у породици мајке Радмиле и оца Горана Станковића. Дани детињства остају у сећању на игру и свакодневно дружење са вршњацима на Забелском путу, тачније, Дунавској улици и околним сокацима. Урођен таленат ка покрету и игри, доприноси да мала Наташа постане члан балетског студија „Амадеус“ у коме стиче основе, има прве наступе и лагано улази у свет балета у коме, како каже, налази себе.
– На то време безбрижности радо ме сећа и полазак у основну школу „Вук Караџић“, нови другари, учитељица, школско градиво, а свакодневне школске обавезе нису ме удаљиле од балета. Напротив. Упоредо са основном завршила сам балетску школу „Димитрије Парлић“ у Панчеву а потом уписала Средњу балетску у Новом Саду у чему сам мала огромну подршку родитеља, прича Наташа која се потом још годину дана усавршава код уважене балетске уметнице Ашхен Атаљанц.
НЕСПОРАЗУМОМ ДО ИНДИЈЕ
Имајући у виду да се елеганти балетски покрети не ретко користе на модној исти, а природна лепота коју наша саговорница поседује отварају врата света фото модела, Наташа Станковић бива позвана од једне модне агенције за рад у моделингу. Стицај околности је био такав да ју је један неспоразум 2012. године одвео у Индију.
-Било је одређено да отпутујем у Турску, али ми је на аеродрому саопштено да карта није букирана, тако да сам се исте вечери вратила кући. Искрено, није ми било право но, нисам била разочарана већ чекала нову шансу. Убрзо ме из позивају из агенције и предлажу одлазак у Индију, што сам са одушевљењем прихватила. Паралелно са основним ангажовањем уз колегинице са којима сам боравила у Индији, учила сам језик. Једном приликом без посебних очекивања пријавила сам се на аудицију за насловну песму са плесном нумером намењену једном филму и била не мало изненађена када сам већ следећег дана позвана у студио, добила текст песме на хинди језику, чланови екипе почели су да разговарају о костимима и обавестили ме да сутра у одређено време будем на сету. Реч је о филму „Satyagraha“ редитеља Пракаша Џа у коме сам имала плесну нумеру са главним протагонистом. То је за мене био, жаргонски речено, благи шок али и почетак каријере у свету филма, сећа се наша саговорница која убрзо улази у фокус јавности, постаје учесник индијске верзије „Великог брата“ а потом снима још десетак филски остварења.
– Нajпoнoсниja сaм нa улoгу у филму „7 haours to go“ у којој сам имала водећу ролу, али ништа мање нисам задовољна ни мањим улогама и остварењима у којима сам учествовла са веома познатим глумцима, говори Наташа Станковић, која је у Индији доживела велики успех који јој даје задатак и снагу да још више напредује у послу којим се бави.
ФОКУС НА ПОРОДИЦУ
Наташа Станковић живи у Мубају и тренутно је фокусирана на породицу, супруга Хардика Пандја (Hardik Pandya) чије је презиме додала своме и сина Агастја (Agastya).
-Хардик је врхунски спортиста, крикет играч кога у потпуности подржавам. Навијам за њега и тим на утакмицама, путујемо заједно на велика првенства на која од недавно водимо и сина Агастја, јер екипа жели са породица буде уз играче. Када је мој посао у питању, Хардик ми узвраћа великом подршком и помаже у свему на свој начин, сазнајемо од Наташе.
Имајући у виду да је Индија далеко а наша суграђанка у Мубају уз каријеру стекла и породицу којој се интензивно посвећује, интересујемо се да ли има прилику за долазак у родни крај.
-У Србију долазим сваког лета када проводим време са својом породицом, братом, снајком и њиховом децом, не рачунајући време светске пандемије ковида. Тај период у Пожаревцу користим за сусрете са другарицама из детињства уз жива сећања да доба одрастања и дивних, чини се, за трен прохујалих времена, каже Наташа.
На питање да ли сматра да је остварила део животних планова, каже:
-Моја највећа жеља била је да постанем балерина, али се током живота мењају и жеље и искуства. У Индији сам остварила своје снове, играла у боливудским филмовима, радила са познатим глумцима, учествовала у познатом серијалу „Плесом до снова“ и била актер бројних забавних и уметничких пројеката. Речју, волим Индију и срећна сам у њој, закључује Наташа Станковић.
Влада Винкић