„Небојша Јорговановић је дугогодишњи директор Здравствене установе Апотека Пожаревац, под чијим руковођењем је она постала најбоља у Србија међу државним апотекама. У последњих 15 година су реновиране све апотеке, а истовремено отворен и велики број нових. Године 2010-те, Апотека је добила националну награду за квалитет и пословну изврсност „Оскар квалитета“, као и награду Министарства здравља за најбољу установу. Своју успешну мисију ова Установа наставља и даље…“ Ово је текст образложења које је пратило Одлуку о додели највишег признања Града Пожаревца – Октобарске награде, и повод да први човек Здравствене установе „Апотека Пожаревац“ буде наш саговорник.
Небојша Јорговановић рођен је у Петровцу на Млави. У шнајдерској породици оца Миодрага и мајке Јелене, детињство је провео у Жагубици, до завршетка основне школе, а 1972. године долази у Пожаревац где уписује Гимназију.
– У оно време то је била елитна школа и сматрало се престижним уписати је. Ми смо имали гимназију у Петровцу, али смо је, некако, прескакали, јер смо имали осећај да у Пожаревачкој имамо потпуније знање, чиме би били спремнији за неке веће изазове, сећа се Јорговановић – Гимназију завршавам код професора Савића, математичара, и то је једно сјајно животно искуство. Остале су успомене на дружење и изласке. То је било време када се са Старог прешло на Нови корзо, односно Табачку чаршију, али се тачно знало када шетња почиње, а када завршава. Дом војске је имао диван ресторан и предивну башту, посластичарнице „Опатија“ и „Лондон“. Незахвално би било не поменути Стадион малих спортова, на коме смо се дивили кошаркашима, одбојкашима, а посебно рукометашима… Речју, био сам део једне сјајне генерације, а већина другова из тог времена су и данас моји блиски и драги пријатељи.
Љубав према хемији, која се развила током гимназијских дана, увелико је допринела да Небојша Јорговановић упише фармацију коју завршава у року. Но, тада долази период када треба тражити посао…
– Како сам у то време имао озбиљну љубавну везу, са фармацеутског факултета, наравно, настао је практичан проблем… Тада је у Београду било посла за мушкарце, али за жене – не. Препреку решавамо тако што 1981. године скупа одлазимо у Жагубицу, где одмах добијамо посао као фармацеути.
Од 2004. до 2007. Небојша Јорговановић је био заменик председника Управног одбора „Апотеке Београд“, а од 2006. до 2010. председник Управног одбора Фармацеутске коморе Србије. Од 2012. је члан Радне групе директора државних апотека при Комори здравствених установа Србије. Од 2010. године, у два мандата је члан Скупштине фармацеутске коморе Србије. Од 2012. до 2016. године потпредседник Групације апотека – сектора за фармацију Привредне коморе Србије. Од 2017. године члан је Републичке стручне комисије за фармацију Министарства здравља Републике Србије.
Активан је учесник симпозијума, конференција и конгреса из фармацеутске делатности у земљи и иностранству са бројним презентацијама и усменим излагањима.
У срцу Хомоља, Јорговановић је скоро читаву деценију обављао и дужност шефа апотеке.
– Овде истичем један битан детаљ: 1989. године припојени смо Апотекарској установи Пожаревац, што је за нас био невероватан успех, јер смо интегрисали фармацију Жагубице у фармацију Браничевског округа. Тада је директор био легендарни Моша Трифуновић, који све то савршено водио и задовољство је било учити од њега.
Породица Јорговановић се 1996. године сели у Пожаревац, што је за Небојшу било још једно велико искуство. После неколико година постаје шеф Централне апотеке. Радећи уз директора Трифуновића, стекао је нова практична знања и то је био спој који је увелико допринео да Јорговановић много детаљаније приђе фармацеутском послу, а искуство примени долазећи на место директора Апотекарске установе Пожаревац. У жељи за што квалитетнијим обављањем посла који му је поверен, Јорговановић завршава две специјализације: из фармацеутског менаџмента и маркетинка, као и менаџмент здравствених установа.
– Две специјализације су ми професионално много помогле у вођењу Апотекарске установе Пожаревац, јер је специфичност посла којим се бавим симбиоза здравства и комерцијале. За мене који сам се прихватио не само дужности, већ изазова да после једног Моше Трифуновића будем први човек Установе, била је обавеза да успоставим један финасијско одрживи развој и да тим који водим функционише на адекватан начин.
Здравствена установа „Апотека Пожаревац“ шири се Браничевским округом. Тако је инфраструктурним улагањима уређено 28 апотека, од чега 10 нових, и то 5 апотека у Пожаревцу и 3 у Општини Петровац на Млави, у сеоским срединама и по једна у домовима здравља у Кучеву и Жагубици.
Јасно је да је данас, ЗУ „Апотека Пожаревац“ у сваком погледу модерна и савремена државна установа фармацеутске делатности, на што директор Небојша Јорговановић каже:
– То нас као менаџмент, а и све запослене у Установи, обавезује и инспирише да наставимо да пратимо савремена дустигнућа и квалитетом фармацеуске зравствене услуге оправдамо своју делатност дефинисану Законом о здравственој заштити и потребама становништва Браничевског округа, у сталном садејству са својим оснивачем Скупштином града Пожаревца.
У време појаве бројних приватних апотека у Србији, које су зарад комерцијалног ефекта прибегавале разним, чак и нелогичним интересима, много је државних апотека широм земље пропало. Апотекарска установа Пожаревац је не само опстала, већ је најбоља апотека Србије и као таква наставља своју мисију ширећи се Браничевским округом. У чему је тајна?
– Тајне нема. Онај ко заврши факултет обично мисли да је изузетно стручан, а моја теза је увек била: стручни сте онолико колико вам верује народ, колико вам верују пацијенти и колико желе да дођу управо код вас, не само по терапију, већ и по стручан савет и фармацеутско мишњење. Е тада сте у функцији колектива!
Влада Винкић