2020-03-01T09:21:32+01:00 1. марта, 2020. 09:21 |

Неуморно перо Радомира Сандића

ДОБИТНИК ПЛАКЕТЕ ЗА ДОПРИНОС СПОРТСКОМ НОВИНАРСТВУ

Пожаревљанин Радомир Раде Сандић за собом је збројао деценије спортског новинарства, извештавао за медије широм бивше Југославије и уписао се у анале новинарске професије. У својој седамдесет и трећој години и надаље неуморно промовише спортисте, клубове и екипе на страницама недељника Браничевског округа „Реч народа“ и националног листа „Журнал“. Такође је издавач и главни и одговорни уредник прве приватне спортске новине у Браничевском округу „Спортски Пожаревац“. Сва та посвећеност и професионално опредељење поникли су на годинама Сандићевог ангажовања као рукометног тренера, селектора, посматрача и савезног судије.

Све поменуто било је повод да се овом Пожаревљанину уручи плакета за допринос спортском новинарству у оквиру традиционалне манифестације „Спортисте и екипе године“, коју организују медијска кућа „Реч народа“ и Спортски савез Града Пожаревца, под покровитељством Града.

Радомир Раде Сандић један је од најуспешнијих рукометних тренера из града под Чачалицом. Сматра се пиониром женског рукомета у Пожаревцу, у којем је пуне две деценије био успешан тренер у клубовима: Пожаревац, Млади радник, Млади радник Житостиг, Бамби Млади радник, ВГСК (Велико Градиште), МРК Млади радник, Осипаоница, Смедерево, са којима је освојио више титула првака. Са јуниорима Младог радника осваја титулу клупског првака Србије у Београду (1973). Такође је са пиониркама Младог радника освојио титулу клупског првака Србије (1977) у Јагодини. Водио је и тренирао рукометне ветеране Младог радника са којима је освојио три  шампионске титуле првака Југославије у Умагу (1984,1986. и 1987). Био је селектор  и тренер женске јуниорске рукометне репрезентације Србије на првенству република и покрајина (СФРЈ) у Призрену (1979). Осам година је био и члан председништва тренерске организације РС Србије. Као члан стручног тима рукометних тренера Србије био је посматрач на пет светских првенстава за жене: Београд (1973), Кијев (1975), Братислава (1978), Будимпешта (1982) и Ротердам (1986). У својству стручног посматрача пратио је рукометни турир на 22-им летњим Олимпијскм играма у Москви (1980. године).

Као спортски новинар читаву деценију је радио као дописник ЈСЛ Спорт, а од оснивања Спортског журнала (1990) свакодневно без прекида извештава већ 32 године. Сарађивао је и објављивао у новинама и часописима широм бивше Југославије: Политика (Београд), Темпо (Београд), Спортске новости (Загреб), ТИМ (Београд), Побједа (Подгорица), Експрес Политика (Београд), Нишке новине (Ниш), Рукомет (Вараждин), Звездина ревија (Београд), Наш глас (Смедерево), Пруга (Београд) и пуних 40 година присутан је на спортским страницама у нашим новинама „Реч народа“.

Раде Сандић је пуне две деценије председник Комисије за информисање у ГФС Пожаревац. Аутор је књига са спортском тематиком: „Хероји са Саваче“, „Вечита младост Младог радника“ и „Борац у срцу“. Написао је химну пожаревачког ФК „Млади радник“. Члан је удружења спортских новинара Београда и Србије и носилац бројних признања за рад и агажовање у рукомету, фудбалу и спортском новинарству.

Р. Н.