2021-06-14T08:36:33+02:00 14. јуна, 2021. 08:36 |

Николa Васић: Воља и енерија су пут до успеха

Сусрет са Николом Васићем, стицајем околности уприличили смо управо на његов рођендан, у петак 4.јуна. Овај млади човек живот је посветио одбојци, а од 2012. године каријеру је наставио у Катару, земљи земљи на Арабијском полуострву која у сваком погледу, посебно у спорту, последњих деценија доживљава невероватан преображај.

Рођен 1989. године у пожаревачкој породици Драгице и Александра, Никола је одрастао уз старију сестру Катарину, а најлепше тренутке детињства оплеменио игром и дружењем:

– Највише времена проводио сам у насељу „Ђура Јакшић“ где сам са вршњацима играо фудбал, а када је подигнут кош, окренуо сам се овом спорту. Сећам да сам био пун енергије и да ми је дан, некако, био мали. Како је почев од петог разреда постојала могућност уписа ученика у одбојкашку секцију, одлучио сам као ђак трећег разреда да покушам, а како сам имао висину, наставник Горан Сегер ме је примио међу старије. Тада нисам ни слутио да ће одбојка да постане моје животно опредељење и професионални пут, прича нам Никола који је похађао Основну школу „Вељко Дугошевић“ после чега уписује Средњу техничку у Костолцу.

Уз школовање у Костолцу, наш саговорник почиње да тренира у млађој селекцији „Младог радника“, када у салама Гимназије и Економске школе уз наставника Сегера и тренера Радомира Величковића из Великог Градишта учи финесе овог спорта.

– Прве две године у школу сам ишао само током прве смене, а након часова и пута поподне могао сам да ускладим. Али,  трећа и четврта година биле су специфичне. Тада сам часове имао поподне, наставници су ме пуштали раније како бих аутобусом стигао у Пожаревац, а родитељи ме чекали код семафора у центру, где смо само размењивали школску са спортском торбом. Но, снага, воља, жеља и енергија су победили тако да као примач брзо улазим у први тим „Младог радника“, прича нам о овом периоду Васић.

Наш саговорник се сећа свог спортског пута који га је водио кроз репрезентацију млађих селекција, кадетској и јуниорској, у којој је био капитен, не напуштајући „Млади радник“:

– Са млађом репрезентацијом освојио сам два балканска првенства, у Румунији и Турској, а након изласка на европску сцену 2012. године и финала Купа са „Младим радником“ против „Војводине“ у Новом Саду, почео сам озбиљно да размишљам о наставку каријере ван наших граница. Идеју сам брзо реализовао у дело и отишао у Катар, у чему ми је много помогао наш Пожаревљанин Милош Стевановић.

Приликом доласка у земљу која се налази на Арабијском полуострву унутар Персијског залива, младом Васићу свакакно није било лако. Но…

– Требало је времена да се адаптирам, да се привикнем на културу, језик –  јер то је не само друга земља, већ и друга цивилизација. Ипак, Катар је земља у којој живи много више страних него домаћих држављана, а има доста и наших људи, што је допринело мом брзом уклапању. Први клуб чије боје сам бранио био је војни „Ел Џаиш“ и ту сам са такозваним „позајмицама“ другим клубовима провео шест године, док сам данас играч „Ал Вакре“ чије је седиште недалеко од главног града Катара Дохе. Са задовољством могу да истакнем како сам од колега и Клуба  прихваћен на сјајан начин, тако да ми свакодневно путовање из Дохе ни мало не пада тешко. Чак ме подсећа на време средње школе и даје нову снагу,  вели наш саговорник, додајући да је Катар земља која се брзо развија, поседује савремену инфраструктуру, путеви су савршени, стадиони изузетни и подсећа да ће се овде организовати  Светско првенство у фудбалу 2022. године, што ће бити први пут да је нека земља са Блиског истока домаћин овог значајног и популарног такмичења.

Када је о успесима реч, Васић је са клубом „Ел Џаиш“ био трећи у Арапској лиги 2015.године када сам постао и катарски репрезентативац. Са „Ал Вакром“ улази у једну озбиљну причу са надом да ће успех ускоро доћи а игром случаја у овој полусезони наш саговорник се нашао у клубу „Ал Ахла“ и са њима одмах освојио Куп Катара, што је био велики обострани успех.

НЕ ЗАБОРАВЉА „МЛАДИ РАДНИК“ И РОДНИ ГРАД

Иако далеко од родног дома и пандемији која влада планетом, Никола Васић се труди на ни у ком случају не заборави родни Пожаревац. Једноставно, организује се на неке три недеље или месец дана и са супругом Александром и сином Ђорђем дође у град за који га вежу најјлепше успомене.

– Када стигнем у Пожаревац, док се видим са свима, време пролети. Но, са задовољством одвојим време да одем на места која су за мене култна: Чачалица, игралишта у насељу „Ђура“, Табачница, по неки кафић… Искрено, ових дана срећем људе из времена када сам играо овде и жеља ми је да прошетам до Хале спортова, Економске школе и Гимназије и подсетим се старих времена.  Баш јуче сам срео некадашњег наставника и тренера Горана Сегера који ме је позвао да посетим школу, али време лети а ја ускоро треба да се вратим у Катар, те још увек нисам сигуран да ли ћу ово испунити, сазнајемо од Васића.

Велику подршку у далекој земљи Николи пружају супруга Александра и шестогодишњи син Ђорђе који је донекле пошао очевим стазама. Наиме, уместо одбојке, за сада се већ две године усмерио ка кошарци, али – има времена. Он ће сам одлучити којим путем ће наставити, јер ни тату нико није присиљавао којим ће се спортом бавити.

– Имајући у виду да играчка каријера у одбојци, као и у већини спортова не може трајати довека, моји планови су и даље везани за Катар. У међувремену сам завршио светску тренерску школу, тако да планирам да се усавршавам на том пољу и у будућности останем крај одбојкашког терена у другој, такође важној улози, каже одбојкаш Никола Васић и закључује:

– Игру и успехе Одбојкашког клуба  „Млади радник“ пратим колико год могу уз помоћ медија, и знам да се на чело као тренер недавно вратио Драган Бонић. Драго  ми је да видим све те момке и надам се да „Радник“ направи дугоочекивани резултат, што је питање времена. Ја им од срца желим све најбоље!

Влада Винкић