Нова археолошка открића у Старом Костолцу: Византијски луксуз из дубина Браничева

Средњевековни град Браничево не престаје да фасцинира тајнама које скрећу пажњу најшире стручне јавности. Досадашња истраживања изнедрила су бројне значајне  налазе који су српски и европски раритети.

 Најновија истраживања доказала су културно – историјску вертикалу која сеже до дубоке праисторије и енеолитске културе Костолац – Баден. Посебно су добро очувани остаци једног објекта са посудама из периода гвозденог доба (1000 – 800 г. пре нове ере), и претходних година. Најбројнији је материјал из 12. века, када је Браничево политички и економски било на свом врхунцу.

Центар средњовековног града Браничева налази се на високом платоу (Мали град-Тодића црква) у Старом Костолцу, уз вилу капетана Драгутина Тодића и његову задужбину, цркву „Св. Ђорђа”.

Подсећамо, светску пажњу годинама уназад привлачи објекат који је откривен недалеко од виле капетана Тодића, са експонатима који указују на боравак цара Манојла I Комнина (1143-1180).

ПОСЛЕДЊЕ ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ

Откривене зделе садрже орнамент изведен техникама жигосања и урезивања испод монохромне глазуре (сграфито и тзв. „champleve” техника), које су из тореутског занатства преузете за керамику. У стилском погледу, карактерише их слободнији цртеж са глазуром у мркој, зеленој и жутој боји, али само на унутрашњој страни посуда, док је спољна неукрашена.

 Ови елементи упућују на другу половину 12. или прве деценије 13. века. Техника израде и орнаменти их чине типичним византијским производима који се разликују од локалних посуда, а представљају протоузоре за касније српске производе.

У близини и у дубинама локалитета  леже и остаци прве  јамске експлоатације угља која се везује за Ђорђа Вајферта и на којој се темељи целокупан модеран развој овог дела Србије.

Недвосмислено, реч је о вишеслојном локалитету који је оправдао  национални значај.

                               НЕПОСРЕДНИ ДОКАЗИ О КОВАЧКОМ ЗАНАТСТВУ

Истраживања планирана за ову годину приводе се крају и део су пројекта Народног музеја Пожаревац, под руководством археолога и музејског саветника Драгане Спасић Ђурић, која деценију и по неуморно разоткрива мистерије средњевековног града Браничева.

Град Пожаревац од самог почетка истраживања финансира пројекат, а повремено и Министарство културе и информисања, за одређене наменске активности. Иначе, ово је први самостални археолошки пројекат Града Пожаревца, а носилац је Народни  музеј Пожаревац.

Руководилац пројекта Драгана Спасић Ђурић, наглашава да у реализацији учествује велики број сарадника из различитих области, доктора наука који још увек нису запослени, а интензивна је и сарадња са колегама изван Србије, посебно из Мађарске који прате ова истраживања, с обзиром на то да су Мађари били присутни на овом простору у 12. и 13. Веку. Отуда се заједнички анализирају међусобни утицаји и трговачке комуникације које су често водиле баш из Браничева.

Такође, тим стручњака из области физике, хемије и археологије, у сарадњи са Научно-истраживачким институтом „Винча“ из Београда и „Јожеф Стефан“ из Словеније, ове године је започео пројекат анализа предмета од стакла из Браничева, у циљу доказа порекла сировина и локалне стакларске продукције.

Археолошка кампања је започета крајем јуна и тренутно се приводи крају, а потом следи озбиљна анализа, конзервација  и презентација материјала.

Након великог пожара

Током овогодишњих  истраживања, откривен је објекат који је страдао у пожару, али један сачувани зид нам указује на материјале који су коришћени за грађење током 12. века. То су ломљени шкриљац (зеленац) из Рама, средњовековна, али и римска опека из Виминацијума.

– На основу материјала не можемо рећи да ли је у питању стамбена кућа, тако да  га водимо као „објекат“. Види се да је јако добро зидан и једини је очувани зид на Браничеву. По угљенисаним гредама, начину на који је пала кровна констукција, види се да је објекат горео. Под је био од набијене земље, која је у пожару страдала и прилично добро је запекао. Има велику дебљину. Ту смо пронашли новац и керамичке посуде. Иначе, објекат је био јако велики, али због близине пута и парохијског објекта, не можемо даље да копамо, наводи археолог сарадник др Антонија Ропкић Ђорђевић.

– Све време је било јако тешко копати по археолошкој методологији, јер су у археологији влага и киша важни због „читања”  слојева, али успели смо да приведемо истраживања крају и задовољни смо резултатима, рекла нам је Драгана Спасић Ђурић током шетње овим старим градом:

– Открили смо објекат из дванаестог века који је био спаљен, што је иначе случај са свим досадашњим истраженим објектима. Иако су историјски извори у том смислу подељени, сада је сасвим извесно да је Браничево, вероватно у другој половини 12. века, горело, а обнова је уследила крајем истог и у првим деценијама 13. века, наставила је Драгана Спасић Ђурић:

– Из тог периода откривен је велики број пећи и огњишта. У том контексту је врло  значајно откриће гвоздене мотике „in situ” на једном од огњишта, јер је непосредни доказ  о ковачкој занатској делатности коју већ дуго пратимо на Браничеву. И металуршке анализе, које су рађене у Бору, показале су да је овде била врло развијена примарна металургија гвожђа.Археолог сарадник, др Антонија Ропкић Ђорђевић одвела нас је до најниже тачке ископа, на пет метара дубине:

– На дну смо пронашли гвоздене предмете. Ради се о оплатама за две дрвене бачвице (чабрице), пречника 26 и 28 цм. Јаме већих димензија су иначе веома бројне, највероватније као позајмишта за глину коју су тада у великој мери користили у керамичарској продукцији, а потом су коришћене као отпадне јаме.

И управо из ове најдубље јаме са бачвицама(чабрицама) уследило је најлепше и најзначајније откриће ове археолошке кампање. У једној  бачвици  налазиле су се две потпуно очуване зделе, спаковане тако да се мања налазила у већој. Реч је о репрезентативним примерцима трпезних византијских посуда  са светлуцавим премазом и импорту из цариградских радионица, а орнаменталне и технолошке карактеристике указују на другу половину 12. и прве деценије 13. века.

Метални делови бачвица (чабрица) биће конзервирани и реконструисани њихови дрвени реципијенти, тако да ће се за изложбену презентацију приказати оригинални изглед овог необичног и драгоценог налаза.

ПОТЕНЦИЈАЛИ ЗА АРХЕОЛОШКИ ПАРК

Археолошки ископ се затрпава након истраживања, а терен враћа у првобитно стање. Међутим, крајњи циљеви Пројекта су нови живот свих откривених објеката и предмета из Браничева у оригиналном амбијенту.

– Циљ нам је да неколико истражених византијских  објеката из 12 века, међу којима је најзначајнија тзв. „Кућа 4“, као светски раритет са  бројним луксузним инвентаром и два шлема,  реконструишемо и у њих вратимо откривени инвентар. Једна од могућности презентације је да се армираним стаклом прекрије део реконструисаног објекта, тако да посетиоци могу у отвореном простору и одозго, да се упознају са начином живота у 12. веку. Вила „Лепосава” би била музејски центар овог археолошког парка, са комлексним садржајем који обједињује историју Браничевске епархије и све друге праисторијске и историјске културе, са акцентом на средњовековном Браничеву, каже руководилац пројекта, археолог Драгана Спасић Ђурић и додаје:

– Ми ћемо конкурисати и за следећу археолошку кампању на овом локалитету. Такође, чекамо да се реновира вила капетана Тодића, јер Град Пожаревац тренутно ради на ревалоризацији пројекта који је примарно урађен 2007. године. То би био основ за почетак формирања археолошког парка.

Подсећамо да је вилу, уз своју задужбину,  саградио капетан Драгутин Тодић,  да се на Малом граду налазе и остаци епископије из 11. века. Све то указује на сложене историјске садржаје и вредности ове локације, уз средњевековни град Браничево као један од бројних слојева у миленијумској прошлости овог простора.

            А. М.

Извор: Недељне новине Браничевског округа “Реч народа”