Бојазан да писану реч која до публикума прелази пут под штампарском пресом гуши савремена технологија а информација траје колико и кратак поглед на телефонски дисплеј још једном демантује група талентованих костолачких тинејџера. Трудом и радом управо су изнедрили својеврстан букет информација, репортажа, разговора, путописа и сопствених запажања не заборављајући да у ватромет новинарског жара сврстају стваралачко-уметнички таленат својих вршњака. Речју: пропратили догађаје из окружења, обојили сопственом искреношћу, записали и уденули међу корице двоброја часописа „Глас младих“. Радост звука листања новинског папира на овај начин деле са читаоцима поврђујући речи Андрића и Селимовића: „Што није записано, није се ни догодило“. А догодило се много тога и остало записано за неке будуће основце, средњошколце, тинејџере, наставнике, хроничаре, историчаре, библиотеке, кућне колекције, личне успомене…
Чињеницу да стваралачко доба чланова редакције прати период школовања и неумитног генерацијског одлива део „опробаних“ новинара замениле су нове снаге са новим стремљењима и новим углом перцепције, али су труд, таленат и жеља да се опробају у новинарству остали традиционални. Првенствено у сегменту који обухвата истинитост, прецизност, идеју, машту, свеобухватност и жељу за сопственим усавршавањем. Пратећи поменуто, млади костолачки новинари зашли су у многе поре свог града и јавности представили прегршт тема и дилема, личности и догађаје, презентацију историје и сопстено виђење будућности.
Усмерење и подршка Удружења „Психолошки центар“ Костолац пружили су и овај пут немерљив ослонац младим људима које кроз зелене године живота воде таленат и жеља за новим знањима. Овом приликом новинарским.
Остављајући читаоцима да процене и оцене целокупан рад обједињен именом „Глас младих“ потписник ових редова са задовољством и пажњом прочитао је сваки објављени интервју, репортерски запис, разговор са вршњацима и стручњацима својих области деловања… Неумитно је да млади костолачки новинари зраче тежњом да што верније пренесу дешавања и утиске – и у томе успевају. Сопствени труд и уређивачки ослонац допринели су да се читањем осети дух сусрета са учесницима пројекта „Моја Србија“, верно доживи истраживачки запис о дискриминацији и толеранцији, приближе културна, друштвена и спортска дешавања и учесници у њима… Део страница „Гласа младих“ овом приликом су адекватан пиједестал победничких радова литерарног конкурса пројекта „Моја Србија” у 2024. години док се много тога може сазнати о најхуманијим ученицима у минулој години и научити кроз редовне рубрике о појединим личностима, делу историје, традиције, културног наслеђа, успеха који су остварили чланови редакције…
Наравно, међу заслужнима биће и они поменути у импресуму овог броја „Гласа младих“ чија имена стоје иза наслова Главни и одговорни уредник и Уредништво.
В.