Психолог, специјалиста медицинске психологије, психотерапеут и писац. За њом је дугогодишње искуство, од којег је круцијални део стечен у раду са децом и младима. Предана свом послу, савесна, аналитична и стручна, осећајна и креативна, за животни мото поставља алтруизам. Речју, Оливера Хајровић. Запослена на Психијатријском одељењу Опште болнице у Пожаревцу, сарадник је Дома здравља „012“ а налази се и на листи судских вештака Министарства правде. Широј јавности позната по бројним предавањима, стручним текстовима, саветодавним телевизијским и радио емисијама.
„БЛАГО ТЕБИ АКО ТИ РАЗУМ УВЕК У СРЦУ ПРЕБИВА“
ФРИДРИХ ШИЛЕР
Оливера је рођена у Пожаревцу , а одрасла у Костолцу, у породици Тихомира и Слободанке Хајровић који су јој од најранијег детињства уливали врхунске животне вредности. Од мајке је наследила осећајност, емпатију, интуитивност и креативност, док је отац, Херцеговац, мудар и племенит интелектуалац, имао пресудан утицај на формирање карактера. Од оца је сазнала лепоту мисаоног и аналитичног односа према животу и учила се савесном и алтруистичном поступању. Рано је испољила интересовање за психичка доживљавања других, а прва искуства у откривању дубина човекове личности налазила је у читању које јој је помогло да боље упозна како друге, тако и себе, а потом и у писању којим је покушала да пружи одговоре на питања и проблеме који су превазилазили њене дечје способности разумевања и разрешења.
– Веровала сам да ће писање бити мој животни пут и најбољи начин за афирмацију, а потребу да доживљена искуства другима саопштим на литераран начин препознао је Радомир Ђорђевић, наставник српскохрватског и разредни старешина у основној школи у Костолцу, сећа се Оливера. – Његови часови били су много више од пуких лекција о књижевности, јер нам је тада изгледало да не постоји ништа друго осим теме којом смо се тренутно бавили. Биле су то праве и дубокоумне животне лекције којима смо учили како да размишљамо, наслућујемо, маштамо и препознамо одјеке интимних психолошких збивања.
Управо на једном таквом часу први пут је чула за реч „психологија“ и одлучује да кроз овај, за њу магловит појам, покуша да реализује вредности којима је тежила. Иако никада није престајала са писањем, пожелела је да сазнања о психолошким збивањима унесе у комуникацију са људима из окружења, а не само са имагинарним ликовима из прича које је читала или покушавала да напише.
„ПОВЕЗАНОСТ ЈЕ НАЈВАЖНИЈА… ПРИГРЛИТЕ ОСОБУ КОЈА
ПАТИ НА БИЛО КОЈИ НАЧИН КОЈИ ЋЕ ЈОЈ ПРУЖИТИ УТЕХУ“
ИРВИН ЈАЛОМ
Након Пожаревачке гимназије, завршила је студије клиничке психологије на Филозофском факултету у Београду, а потом на Медицинском факултету специјализује медицинску психологију. У међувремену, Оливера је завршила едукацију из когнитивно бихејвиоралне психотерапије као и психоаналитичке терапије деце и младих али и едукације којима је употпунила данас богато професионално искуство.
– Радно искуство започела сам пре 25 година на Психијатријском одељењу пожаревачке болнице, после чега настављам на Педијатријском одељењу Дома здравља у Костолцу, говори нам Оливера. – Радила сам у Саветовалишту за младе Дома здравља у Пожаревцу, да бих се пре три године вратила радном месту на коме почела професионално ангажовање.
Најзначајнији део професионалног искуства Оливере Хајровић чини рад са децом и младима, у коме се она, као психолог, и као човек – најлепше осећа:
– Психотерапија деце и младих је наука, струка, вештина и уметност у коме је етичка одговорност психотерапеута огромна, а добијени осећајни и мисаони бенефити драгоценог значаја. Да би се одговорило сложеним задацима лечења психичких патњи деце и младих, психотерапеут у себи мора објединити научника, стручњака и ствараоца-уметника коме су лако доступни прорађени садржаји лично проживљеног детињства и младости, објашњава Оливера.- Он мора имати здраву љубав и изразите мотиве за рад са децом и младима, прилагођеност реалности, али и способност да се игра и радује, поистовећује, да подноси дечју и младалачку двојност и непредвидивост психотерапијског процеса. Тек тада, психотерапеут стиче могућност да потпуно прими и доживи поверене патње, да их разуме, освести и предочи на начин који ће детету омогућити да слободније мисли о себи и решава спољне и унутрашње сукобе, без стрепње и болних осећања.
„БОЉЕ СПРЕЧИТИ,НЕГО ЛЕЧИТИ“
СРПСКА НАРОДНА ПОСЛОВИЦА
Свих година, уз психотерапеутски рад, активно сте радили на развијању позитивних атрибута менталног здравља у ширем окружењу.
– Реч је о бројним превентивним програмима реализованим на територији града Пожаревца: трибинама, предавањима, објаву стручних текстова у новинама и часописима, информисање и саветовање путем радија и телевизије, прича наша саговорница. – Са посебним задовољством истичем сарадњу са Омладином „ЈАЗАС“-а у Пожаревцу где сам ангажована као предавач едукаторима који ће вршњацима преносити знања и ставове о психоактивним супстанцама, као и начинима одупирања позиву и притисцима на њихову употребу. Наиме, вршњаци имају велики утицај једни на друге, снажнији него родитељи и наставници, што је важно употребити када је у питању заштита њиховог менталог здравља. Моја жеља је да се сличне активности организују и на територији Костолца, јер верујем да би наишле на сјајан одазив младих али и одраслих који учествују у њиховом одрастању.
Под покровитељством Културно-спортског центра Костолац, одржали сте низ предавања у Техничкој школи „Никола Тесла“. То је јединствено искуство?
-Јесте, јер је садржало непосредну и отворену размену мишљења наставника и родитеља, са позиција различитих улога и искустава. Ово искуство је указало на важност сталне сарадње између родитеља и наставника која обезбеђује не само потпуније информације о томе шта се у адолесцентима збива, већ омогућава заједничко планирање и спровођење активности које олакшавају правилна усмерења у њиховом развоју.
Шта Вас очекује у наредном периоду?
– Потреба да са другима поделим општа и лична психолошка сазнања стечена дугогодишњим радом са адолесцентима, који је укључивао и сарадњу са родитељима али и наставницима, за резултат је дала књигу која садржи препоруке за васпитање и образовање адолесцената. Очекујем да ће се пред читалачком публиком наћи до краја године.
Влада Винкић