2020-05-30T11:33:11+02:00 12. маја, 2020. 09:59 |

Оплођење и физиологија трудноће (4. део)

У ДОМУ ЗДРАВЉА ПОЖАРЕВАЦ, У ОКВИРУ ДРУГОГ ПРОЈЕКТА РАЗВОЈА ЗДРАВСТВА СРБИЈЕ

Др Весна Лакић, спец. гинекологије и акушерства и координаторка пројекта „Школа родитељства“ пожаревачког Дома здравља, у овонедељном разговору на тему оплођења и физиологије трудноће, говори о начину на који се одређује термин порођаја, као и о променама у организму мајке.


ТЕРМИН ПОРОЂАЈА

Како наводи, термин порођаја одређује се на класичан начин Негеловим правилом, када се на датум првог дана последње менструације дода седам дана и одузме три месеца. Трајање трудноће износи 280 дана или 40 недеља, што је и 10 лунарних месеци по 28 дана или 9 календарских месеци.

Под превременим, односно, претерминским порођајем сматра се онај који се догоди пре 37-ме недеље трудноће. Порођај у термину је у 40-ој недељи или седам дана пре или касније. Порођајем после термина или пренесеном трудноћом сматра се након 41 недеље трудноће.

Докторка истиче да се рок порођаја  не може никада потпуно прецизно одредити и предвидети, и додаје: 

– Одређује се увек приближно и толеришу се грешке од 20 дана више или мање, због индивидуалног трајања природних менструационих циклуса код  различитих жена. Негелово правило или формула према датуму последње менструације односи се на жене код којих овулација наступа 14-ог дана циклуса. Према њему се само 10 посто трудница породи очекиваног дана, а 60 посто 5 дана пре или после.

– У пракси, када је датум последњег циклуса недефинисан, користимо датум када је трудница осетила прве покрете. То је код прворотки са пуних 5 календарских месеци, а код вишеротки око 4,5 месеци трудноће. Иначе, објективним гинеколошким прегледом налазимо увећање материце, која од величине песнице, у другом месецу, достиже величину до ребарних лукова на крају трудноће.

Препорука струке је да се са Школом родитељства почне у првом триместру трудноће. Она је бесплатна и намењена трудницама које живе на територији Града Пожаревца, без обзира на то где контролишу трудноћу.

Школа родитељства налази се у оквиру Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља Пожаревац, под координацијом др Весне Лакић, специјалисте гинекологије и акушерства. Распоред активности и контакт телефони доступни су на сајту Дома здравља www.dzpozarevac.rs, а током пандемије препоруке стручњака можете пратити и путем новина и сајта „Реч народа“.

ПРОМЕНЕ У ОРГАНИЗМУ МАЈКЕ

Током трудноће је цео организам мајке изложен нарочитом напору, а посебно за живот најважнији органи: срце, плућа, бубрези и јетра. Њихова функција треба да задовољи потребе мајке и организма плода. Ако су ти органи пре трудноће били услед болести и исцрпљености истрошени, онда је трудноћа праћена поремећајима, чак је могуће прекидање трудноће у интересу мајке, објашњава др Весна Лакић, и наставља:

– У првом тромесечју трудноће јављају се мучнина, гађење и повраћање у јутарњим сатима, а код неких трудница трају и читавог дана. Такође, депресивно расположење, емоционалана нестабилност, психичка преосетљивост често узрокују плакање због „сваке ситнице“. Јављјау се промене апетита од прохтева зе неким јелима, нарочито киселим, до прохтева за слаткишима код неких трудница. Неке имају осећај пуноће желуца, горушицу и подригивање. Труднице су често преосетљиве на мирисе који могу да им изазивају мучнине. Карактеристични симптоми су поспаност, умор, нагон за честим мокрењем. Имају болне, осетљиве брадавице, осећају напетост и увећање дојки.

Наставиће се

А. М.

Подршка за остварење овог пројекта обезбеђена је кроз грантове за пројекте у оквиру Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије преко Владе Републике Србије из средстава зајма Светске банке.

Мишљења која су овде изнета одражавају ставове аутора и не представљају обавезно и ставове Другог пројекта развоја здравства Србије и Додатног финансирања за Други пројекат развоја здравства Србије, Владе Републике Србије или Светске банке.