Традиционално од 2005. године 28. августа на дан Велике Госпојине, у Ореовици се одржава манифестација „Ореовачка шетња“. Звуцима кола „Ореовачка шетња“ које је компоновао на далеко познати хармоникаш Витомир Животић из Ореовице, почињао је културно-уметнички програм протеклих година.
Ове године на посебан начин обележићемо 20 година од смрти Витомира Животића, легендарног класика наше народне музике, хармоникаша, композитора, аранжера и шефа једног од најтраженијих оркестара тог времена.
Витомир Животић (1925 – 2003), рођен је у Ореовици 24. маја 1925. године. Није имао могућност да се школује, отац му је био хармоникаш, па је веома млад почео да свира. Најпре је вежбао код Аце Крњевца, онда наставио са Мијом Крњевцем, годину дана старијим братом од тетке. Наступали су на весељима и на Радио Београду, пратили певаче великане тог времена попут Радмиле Димић, Вулета Јевтића, Вуке Шехеровић и других Царевчевих солиста. Вита је компоновао од почетка 60-тих до средине 70-их много песама које су код публике и музичара прихваћене као изворне. „Кишо тихо падај“, „Ој ливадо, успомено стара“, „Ливада је моја успомена“, „Карнфиле, успомено стара“, „Млад чобане кад у фрулу свираш“, „Ој љубави да те није било“, „Ти беше сан живота мог“, „Где си пошла са цветом у коси“, „Ти си моја срећа“ и многе друге, ушле су у народ, а да ни за једну песму није снимљен радијски снимак, телевизијски џингл или спот.
У оркестру Витомира Животића хармоника је имала приоритет, Вита и Драгослав Јанковић Ћивра свирали су хармонике, Миро Стојановић виолину, а Јова Станојевић саксофон. Вита је био један од првих који је натурализовао саксофон и показао шта све може у народној музици, у његовим песмама и колима. Касније је свирао и са три хармонике у оркестру.
Компоновао је и свирао Вита, и многа народна кола која су, као и његове песме, препознатљива по својој изворности.
Често је говорио: „Моја аутобиографска песма је „Ој, ливадо, успомено стара“. Написао сам је кад сам се вратио у моју Ореовицу, сео на ливаду, баш на место наших првих пољубаца. Кроз главу ми је прошла и она народна „Где се зец окотио, ту је дошао и да умре“. Моја дискографска каријера трајала је кратко, али моје песме живе много дуже. Има много песама које сам компоновао у овим позним годинама, али нема ко да их снима и пева. Кад се променио музички укус, кад су нас запљуснуле неке стране арије, повукао сам се.“
Отишао је Вита, али су остала његова дела и многобројни успешни хармоникаши, његови ученици, од којих је најпознатији Мирко Кодић. Витине песме се и данас слушају у интерпретацији млађих певача. Ту су и његови Ореовчани, радници у култури и сви чувари српске традиције и културе да не дозволе да оду у заборав ствараоци као што је Витомир Вита Животић из Ореовице.
Вита је прославио име свога родног места Ореовице, а Ореовчани 28. августа на манифестацији „Ореовачка шетња“, „Сећањем на Витомира Виту Животића“ обележавају 20 година од његове смрти.
У програму учествују Мирко Кодић и други Витини ученици, успешни хармоникаши, певачи који су певали Витине песме Миланка Ранђеловић Мака, Радиша Ранковић Дила, као и гост вечери, позната певачица из нашег краја Лепа Ђорђевић уз пратњу Звездана Томића Витежевца, такође Витиног ученика. Програм ће употпунити својим играчким умећем Културно – уметничко друштво „Војислав Илић – Млађи из Ореовице са гостима из околине. Биће присутни чланови Витине породице, многи пријатељи и познавоци лика и дела Витомира Животића.