Када се Томица Миљић накратко прикључио Народном ансамблу РТС-а, којим је руководио Бранимир Ђокић, Новица Николић Патало је одлучио да се осамостали и оснује свој оркестар, али је и даље као музичка пратња на носачима звука свирао са Томицом Миљићем и другим реномираним оркестрима народне музике. Била му је част што су га многи познати композитори и хармоникаши звали да са њима свира и аранжира за потребе снимања плоча, као што су Предраг Неговановић, Бранимир Ђокић и други.
У то време Новица Николић Патало је већ био међу најпопуларнијим хармоникашима у Југославији, али да не би своју солистичку каријеру сасвим подредио оркестарском свирању, 1989. године је снимио и објавио свој први соло албум са лепим народним колима као што су „Ђурђевдан коло”, „Свадбарско коло”, „Паталове гајде”, „Лековито коло” и многа друга, која су у рекордном року продата у златном тиражу. Сви су задовољно трљали руке и издавачка кућа Дискос и Новица Николић Патало.
После извесног времена доноси још једну важну одлуку. Да не би свакодневно путовао на снимања у Београд, решио је да набави опрему за модеран тонски студио, који је инсталирао у својој кућу у Пожаревцу. Било је то почетком 1994. године и убрзо се прочуло за ово Паталово музичко царство.
-Сећам се да је прво музичко издање у нашем судију снимила Сашка Каран, затим Митар Мирић, Јашар Ахмедовски, Беки Бекић, Нада Топчагић, Шеки Турковић и многи други. После је све било лакше и лепше. Тиражи популарних певача са песмама које су снимили у овом студију су вртоглаво расли. Албум Шекија Турковића „Погледај ме једном нежно” је продат у 500.000 примерака, музичко издање Наде Топчагић са насловном песмом „Јутро је” продато је у 700.000 примерака, Митар Мирић је плочу „Живела љубав” продао у 600.000 примерака. То су све били огромни тиражи и певачи су из Београда долазили у Пожаревац да снимају своје хитове. Наш студио је постао гаранција успеха и квалитета, што је и дан данас, са поносом прича Новица Николић Патало.
НА МЛАЂИМА СВЕТ ОСТАЈЕ
У међувремену је велики део обавеза у тонском студију преузео син Ненад, који је буквално порастао у студију свога оца Новице и логично је било да наследи уметнички ген и љубав према музици. Видело се да је талентован и отац га је уписао у музичку школу. Са дванаест година је почео да свира клавијатуре и када је стасао успео је да савлада ову нову технику, програмирање и студијски рад. Самим тим побољшао је студијске могућности и олакшао рад у студију свом оцу Новици који је и даље био задужен за праве народњаке. Новица је са истим ентузијазмом наставио да својим свежим музичким аранжманима и свирком оплемењује многе велике хитове народне музике. Певачи то знају и поштују и без обзира што је дискографија у стрмглавом паду Паталов студио и даље ради пуном паром. У студију је ових дана веома живо, јер нове песме снимају Куки, Јелена Гербец и још неке Звезде Гранда, као и неки мање популарни певачи народне и забавне музике, за које је задужен Ненад.
-То је његов фах и ја му се ту не мешам. И даље радим и стварам само за народњаке и тако ће и остати. Без обзира што је народна музика привремено „скрајнута” и стваралаштво је све сиромашније, морамо да се трудимо да стварамо квалитетне песме, са квалитетним текстовима, без обзира на њихову ширу популарност. Не разумем како ови нови композитори прво компонују мелодију, па на основу тога пишу текст. То је наопако, како тај текст може да има лепоту и поруку када је ограничен мелодијским трајањем? Надам се да је ово све привремено и да ће се једног дана све унормалити и искристалисати. Народ се не може варати дуго, без обзира што му се стално потура нешто страно. Нама је народна музика у генима и то нам нико никада неће одузети, каже Новица Николић Патало.
Јабуке и ноте
Тај тренутак када се са нотном свеском у руци нашао пред вратима Томице Миљића на Карабурми, Новица Николић Патало никада неће заборавити.
-Дочекао ме је са широким осмехом и умирујућим речима објаснио да то није тако тешко како ми се чини и да не треба да се бринем. Када сам први пут угледао како исписује ноте помислио сам у себи, какве су ово бубе и како ћу да их савладам? Приметивши мој страх, онако миран и сталожен, какав је био, а изванредан музичар и педагог, у почетку ми је цртао јабуке, па пресекао на пола, па на четвртину како би ми на примеру пресеченог воћа дочарао тактове и паузе и на тај начин ме охрабрио да не бих одустао. Месецима сам куповао нотне свеске, код куће сам вежбао, исписивао, преписивао и преслишавао се. Почео сам да сањам ноте, оне „мале бубе” у нотној свесци. Од исписаних нотних свесака могао сам да напуним тракторску приколицу! Томица је био изузетно стрпљив, једном речју душа од човека. Од почетка је веровао у мене и захваљујући њему и мојој великој упорности и жељи да научим, успео сам, са осмехом прича Новица Николић Патало.
Новица Николић је рођен 14. марта 1957. године у селу Дрмно, надомак Пожаревца, у породици оца Драгослава и мајке Добриле. Сплетом несрећних околности одрастао је као син јединац. Мајка Добрила је родила још двоје деце, пре Новице девојчицу, а после дечака, који су на жалост умрли као бебе. Били су веома сиромашни и сви живели у једној соби: са бабом, дедом, мајком, оцем и још једним братом од стрица који је одрастао са Новицом. Спавали су на слами и често пута заспали гладни. Новица школу није волео, па је отац често молио наставнике да му прогледају кроз прсте. Имао је једну свеску и обичну оловку. У свеску је са једне стране писао задатке из српског језика, а са друге из математике. Изгурао је некако до шестог разреда, када је престао да иде ушколу. Хармоника је била његов свет, опсесија и све што га је интересовало. Љубав према овом инструменту је победила све препреке и данас важи за једног од најцењенијих хармоникаша и аранжера у земљи.
Оженио се веома млад средином седамдесетих када је упознао Бранку. Била је то љубав на први поглед.
– Обоје смо били малолетни када смо се упознали и постали родитељи. Знали смо да је то љубав на први поглед. У почетку њени родитељи су се љутили, а касније сам са тастом постао најбољи пријатељ, каже Новица.
Из Дрмна у Пожаревац су се преселили 1988. године, када су почели са изградњом куће у којој и данас живе и где се у приземљу налази тонски студио, који је 1994. године почео са радом. Не постоји тачна евиденција, али овде је за 26 година снимљено преко 2000 музичких нумера. Своје највеће хитове снимили су најпознатији певачи народне музике, међу којима су: Митар Мирић, Нада Топчагић, Радиша Урошевић, Вера Матовић, Јелена Броћић, Шеки Турковић, Злата Петровић, Љуба Аличић, Јашар Ахмедовски, Ангел Димов, Беки Бекић, Александар и Биљана Илић, Зоран Јовановић, Вера Нешић, Ћана, Куки, Слађа Алегро, Звезде Гранда и многи други.
Имао је срећу да син Ненад наследи музички ген и постане веома цењено име у музичком свету. Кћи Маја је такође изабрала да јој музика буде животно опредељење, али на мало другачији начин. Сувласник је веома слушаног пожаревачког Хит Радија. Њен син Илија се окренуо спорту. Успешно игра фудбал у једном београдском клубу и већ куца на врата младе фудбалске репрезентације. Ненадова кћи Милица похађа Музичку школу „Јосип Славенски“ у Београду. На недавном слављу које је уприличено поводом пунолетства Мајиног сина, а Новичиног унука Илије, срећни деда је својом свирком увеличао славље, а када су га замолили да нешто каже, изговорио је само једну реченицу: „Милица и Илија су најлепши резултат моје каријере”.
Бора Васић