У пожаревачкој болници крајем фебруара угасио се у 75. години живот изузетно креативног човека и ствараоаца Миодрага Кузмановића Драгана – Кузе. Васцели радни век, ако се изузме на почетку рад у просвети (предавао је ликовно васпитање) провео је у Новинско-издавачкој кући „Реч народа“.
Био је технички уредник листа, новинар, потом и главни и одговорни уредник пожаревачког недељника „Речи народа“. Бавио се и карикатурама, цртежима и сликарством и оставио дубок писани и сликарски траг у овом делу Србије. Последњих десетак година проводио је пензионерске дане и радио је на једном драмском тексту.
Као новинар и уредник био је врло обавештен и ангажован, оштар на перу, непопустљив и истрајан у жигосању друштвених појава које су одступале од утврђених правних норми. Његови текстови били су лако препознатљиви од наслова, обраде до порука јер су утемељени на чињеницама које су биле изван сваког спора. Посебно у неким турбулентним временима какве су биле године на измаку прошлог века.
И оно најважније: читаоци су волели да читају текстове са критичком садржином те су његови чланци утицали и на тираж. Умео је да окупи око себе способне људе, да направи успешан тим и да пружи прилику бројним ауторима да објављују своје текстове и промишљања. Тако, на пример, записе, репортаже, приказе и друге новинарске жанрове објављивли су: Миливоје Мића Илић, Славиша Радовановић, Миле Вељковић, Александар Лукић, Мирољуб Манојловић, Драган Фелдић и низ других аутора.
Добитник је био и неколико новинских као и награда за карикатуру, а приредио је и више сликарских изложби у Пожаревцу, Костолцу и другим местима. Сам је тврдио да има и више од стотину слика разноврсне тематике и мотива а једно време био је члан Удружења ликовних стваралаца „Милена Павловић Барили“ у Пожаревцу.
Његове слике су мајсторски рукопис уметничке убедљивости, дубинског доживљаја а повремено је улазио и у духовну сферу радећи портрете. Био је врсни истраживач и комбинатор боја, инспирисан бројним варијацијама и није превише нагињао апстрактној опцији већ стварносној димензији. Углавном, његово поље стварања били су: слика, цртеж и графика. Много пута у безброј прилика дизајнирао је нове књиге пожаревачких аутора уносећи новине у техничка решења.
Миодраг Кузмановић био је несебичан, ведрог духа надахнут хумором, повремено и сатиром и волео је у посао да унесе живост, веселост, смисао за колективни дух креације за сваки уметнички сензибилитет.
Оставио је иза себе супругу Весну, сина Душана, снају и троје унучади. Живео је у Костолцу, а његов стан је више личио на атеље него на простор за становање. Ипак, отишао је прерано, јер сваки дан живота је драгоцен, а тек година…
Нека му Господ подари рајско насеље а као обавеза пред критичарима и историчарима остаје да се његово дело оцени по заслузи која му и припада.
С. Ристић