Перица Ђуровић је један од вишеструких давалаца крви према евиденцији коју уредно води Градска организација Црвеног крста Пожаревац. Први пут у акцији добровољног давања крви учествовао је у свом родном месту, Ивањици када је напунио 18 година. Било је то на иницијативу ујака. И од тада до данас, иако се у његовом животу много што шта променило, хумана нит га није напуштала. Крв је укупно дао 111 пута и по томе је међу даваоцима са највећим бројем датих јединица крви у Пожаревцу и Костолцу. То га је и „квалификовало“ да после успешног рада у Синдикату копова постане председник Удружења добровољних давалаца што је подразумевало сарадњу са многим градовима, подземним рудницима, са Угљевиком и другима. Свима њима важно је да „армија“ добровољних давалаца крви јача не би ли се у сваком тренутку помогло онима који се Удружењу давалаца крви обрате за помоћ.
-То је основна карика која чланове Удружења чији сам председник држи заједно. Наш основни циљ је да помогнемо болеснима да оздраве и да допринесемо њиховом квалитетнијем животу. Истовремено, сазнање да смо некоме помогли у оздрављењу значајно помаже и нама лично. Сваки пут кад донирам крв осећам задовољство што чиним нешто лепо и добро. Помажући другима уствари помажем и себи јер после сваке акције на живот гледам с` једне друге, хумане и светле стране, а и здравствено се много боље осећам, каже наш саговорник који је после пунолетства крв наставио редовно да даје као војник, па потом као ученик који се школовао у Београду, потом у Костолцу од 1982. до 1985. када је у Костолцу почео да ради.
ДО КРАЈА ГОДИНЕ 600 ЈЕДИНИЦА
На крају разговора рекао нам је да као председник Удружења давалаца крви са колегама озбиљно ради на организовању сваке нове акције давања крви. Од почетка ове године спроведене су четири акције на Копу Дрмно у којима је прикупљена 241 јединица крви. До краја године план је да то буде 600 јединица.
КАД` ПОМОГНЕШ ДА НЕКО ПРЕЖИВИ
Поред усмерене школе коју је започео у Ивањици и наставио у Београду наш саговорник је кроз даље школовање успео да заврши за монтера централног грејања, па потом у Костолцу добио је диплому машинског техничара термоенергетике и рударства, а касније завршава вишу школу која му је омогућила да ради на месту на коме је и сада, као шеф одржавања водовода и грејања.
На наше питање да ли се сусретао са људима којима је даривао крв и каква је осећања тада имао, Ђуровић нам је одговорио да је било доста таквих сусрета и да је сваки пут осетио задовољство што је помогао. Често је одлазио да крв донира за одређеног радника, по имену и презимену, с обзиром на то да су им се крвне групе поклапале.
-Има ли већег задовољства од сазнања да си некоме помогао да оздрави, и више од тога, да преживи. Зато користим сваку прилику, па и ову коју ми пружа ваша новина, да позовем грађане, а пре свега младе људе да се одазову позиву нашег Удружења давалаца крви и у акцијама учествују кад год могу. Тек када крв дате први пут видите како се добро, племенито и здраво осећате. И то осећање траје.
ЗА ДАВАОЦЕ ОДМОР ПРЕКО СИНДИКАТА
Као члан Главног одбора, а у циљу омасовљавања Удружења добровољних давалаца крви Перица Ђуровић је својевремено доста радио на предлагању и увођењу мера које би стимулативно деловале на актере овог хуманог дела. Тако је у оквиру Електропривреде Србије на Главном одбору на иницијативу Синдиката Копова Костолац донета одлука да добровољни дваоци крви имају три слобода дана за дату крв уместо два како је то били регулисано општим актом. За овај потез посебно су заслужни иницијатори Ђуровић са својим сарадницима. Костолачки даваоци крви имају изванреду сарадњу са Институтом за трансфузију крви Србије Београд, Пожаревачким Црвеним крстом и бројним градовима Србије од којих стиже редовна подршка и помоћ за даваоце али и њихове породице… Уз међусобну сарадњу и помоћ коју поменуте асоцијације пружају једни другима у обезбеђивању потребне крвне групе, ту су и међусобне посете, излети… За костолачке раднике, добровољне даваоце крви и данас је актуелан одлазак на годишњи одмор преко Синдиката Копова Костолац
-На основу поменутог, изражавам немерљиву захвалност на помоћи нашем Синдикату која заиста много значи како материјално тако и духовно, истиче Ђуровић.
ДАВНО ПРЕВАЗИШАО СТОТО ДАВАЊЕ
За више пута дату крв Перица је носилац бројних признања и захвалница. Прво је стигло за 35 давања, па за 50 и 70 а последње му је уручено за стото мада је он то јубиларно већ превазишао бројком од 111 !
Ђуровић је радник Копова Костолац постао 1985. године. Живи са супругом Јасмином, васпитачицом у костолачком вртићу. Са њима су и две ћерке, Анђела која је завршила мастер на Економском факултету и Софија, бруцош на Факултету безбедности. Када је у питању хумана страна живота Софија све више подсећа на оца и ко зна, можда ће једнога дана постати наследница његове наклоности према донирању крви. Иначе, Перица је у Ивањици живео са мајком Драгином и оцем Милинком који поред сина имају и две ћерке, Зорицу и Миломирку. Можда га је на даривање крви другима мотивисала и једна породична ситуација када је требало помоћи једној његовој сестри. Ко би други ако не рођени брат прискочио да спасе сестру? Иначе, кад погледа уназад, Перица за своју породицу у време док је живела у Ивањици каже да је била сиромашна и да га је управо то навело да кроз образовање постане ово што је данас, да својој породици обезбеди нешто више и да се добровољним давањем крви бори за свачији живот, и онога кога зна и онога кога не познаје.
В. Винкић
