2018-05-20T10:44:37+02:00 20. маја, 2018. 10:44 |

Петровачка „Ноћ музеја“

Овогодишња Ноћ музеја реализована је синоћ и у Петровцу. Град на Млави прикључучио се Националној недељи музеја и републличкој манифестацији „Музеј за 10“. На укупно четири локације Завичајни музеј, Библиотека „Ђура Јакшић“, Галерија „Круг“, Удружење грађана „Вилино коло“  као и Одред извиђача „Млава“ реализовали су различите садржаје који су окупили велики број посетилаца свих узраста.


У Завичајном музеју отворена је докуметнарна изложба „Кафане као јавни друштвено-културни простори Петровца на Млави између два светска рата.“ Изложбу су отворили директорка Музеја Жаклина Перић и аутори изложбе, Милан Јенић и Милица Илић, кустоси петровачког Музеја. У име званичника Општине Петровац на Млави отварању су присуствовали: заменик председника Општине Горан Ристић, помоћник председника Општине Борис Гвоздић, начелник општинске Управе Горан Стефановић, заменица начелника Јелена Миливојевић, директори јавних предузећа и установа. Директорка музеја се захвалила свим сарадницима петровачког Музеја који су помогли у реаизацији Ноћи музеја, као и свим представницима локалне власти који су у протеклих годину дана, својим радом, ентузијазмом и вољом помогли у реализацији програма Завичајног музеја Петровац на Млави. Изложбу је посетило око 420 посетилаца у Ноћи музеја. Поред Општине Петровац на Млави, свој допринос у реализацији Ноћи музеја 2018. дали су и спонзори Каструмд.о.о. Петровац на Млави и месара „Животић“ Петровац на Млави. Док је амбијент боемског живота петровачке вароши дочарали су својом музикомуживо бенд „Vlasony“.

Изложбом „Кафане као јавни друштвено-културни простори Петровца на Млави између два светска рата“ петровачкој публици представљен је целокупан друштвени живот петровачке вароши који се одвијао у кафанама, у периоду између два светска рата. У кафанама се у том периоду дешавало све што је чинило живот петровачке вароши, која је 20-их и 30-их година прошлог века, доживела урбанистички, привредни, друштвени и културни преображај, и од протурске махале постала проевропска варошица. У кафанама су се тада славиле занатске и трговачке славе, изводиле позоришне представе, гледале прве филмске пројекције, одржавали скупови Кола српских сестара, Соколског друштва, политичких партија, државних чиновника, занатлија, трговаца. Играо се билијар, карамбол, домине и лутрија. Славило се, веселило, тиуговало, дружило и самовало. Кафана је била први јавни културни простор који је изродио грађански слој друштва тадашње Краљевине Србије. А Петровац на Млави може да се поноси, да је на мапи грађанске Србије у том периоду имао око 40 објеката угоститељске намене, односно кафана, механа и неколико хотела.

У Библиотеци „Ђура Јакшић“ приказана је изложба Сећање на Холокауст, док су испред библиотеке УГ „Вилино коло“ одржали радионицу „Гљиве под микроскопом“. У петровачкој галерији „Круг“ публика је у Ноћи музеја уживала у изложби петровачких уметника на „13 пролећном салону УЛУП-а“, а већ традиционално у Павиљону Старе основне школе петровачки извиђачи су за своје суграђане припремили Укусе из целог света.

Под покровитељством Општине Петровац на Млави успешно је реализована још једна Европска Ноћ музеја, у оквиру републичке манифестације „Музеји за 10“, чије је признање за свој рад петровачки Завичајни музеј добио за програм 2016.  године.