Проузроковач плеснивости листа парадајза изазива значајно смањење приноса парадајза у пластеницима и стакленицима. У нашим условима се искључиво јавља на парадајзу који се гаји у заштићеном простору у условима слабе осветљености пластеника под запрљаном фолијом или при дужем периоду облачног времена. Услови дуготрајне облачности, који су обележили претходни период су управо погодовали појави и ширењу овог обољења. Густ склоп биљака и слабије проветравање такође доприносе ширењу овог паразита.
Симптоми болести се прво испољавају на старијем лишћу парадајза. На стаблу и плоду појава симптома је ретка и без штетних последица. На лицу листа најпре настају светлозелене или жуте пеге са нејасним ивицама. На наличју листа у оквиру пега долази до спорулације гљиве при чему се образује густа, сомотаста, сивомрка превлака. Заражено ткиво потом некротира, лист се увија, вене и опада.
Патоген се у природи одржава у земљишту као сапрофит, или у биљним остацима и семену заражених биљака у виду конидија или склероција. Конидије се разносе ветром, водом, инсектима или током рада на одећи и рукама радника. Конидије не могу клијати уколико је релативна влажност ваздуха испод 85 одсто. Оптимална температура за развој обољења је између 22-24 °C.
Сузбијање: Биљке не садити густо да не би долазило до засењивања. У превентивне мере борбе спадају још и дезинфекција супстрата и конструкције пластеника, регулација влаге и температуре, проветравање објекта, плодоред и уклањање биљних остатака. За хемијску заштиту парадајза препоручује се примена фунгицида на бази а.м. дифеноконазола и цифлуфенамида.
Драгана Урошевић, дипл.инж. заштите биља у ПССС Пожаревац