Пожаревљане су у недељу, 2. фебруара, на протесту “ПОкрени се”, окупили матуранати Пожаревачке гимназије и Економско – трговинске школе.
Протекао је у миру, без инцидената. Почео је на Тргу ослобођења, у 16 сати и био је масовнији од прошлонедељног. Протесту су се придружили и пољопривредници УП „Стиг“, на чијем је трактору била постављена импровизована бина са озвучењем.
Након 15 минута тишине за настрадале у Новом Саду, уследили су обраћање и шетња градом од Табачке кроз Моше Пијаде, Јована Шербановића, Стари Kорзо, Воје Дулића, до кружног тока.
Говор је одржала ученица четврте године Пожаревачке гимназије Миљана Милошевић:
– Пре тачно три месеца, 1. новембра, петнаест живота је заувек угашено због похлепе, немара и неправде. Тог дана, тама се спустила на нашу земљу и још увек не одлази. Још увек чекамо истину, одговорне и правду. Не можемо чекати још једну трагедију да би смо се пробудили. Не смемо стати док не добијемо оно што нам припада – правду, одговорност и будућност која неће бити заснована на страху.
– Ми не желимо да наша деца наследе наше пиштаљке и транспаренте и да наставе да воде битку коју ми нисмо успели да добијемо. Демократију смо схватили здраво за готово, дозволили да нас одведу на пут који није демократски. Не смемо допустити да нас спутава страх од непознатог. То што нама демократија и владавина права нису блиски, не значи да их не можемо досегнути. Време је да их освојимо, да их захтевамо, да их градимо, за себе, као и за оне који долазе после нас, за друштво које неће зависити од одлука појединаца, већ од воље народа.
– Ми смо сви будућност. Нека нас уједини љубав, као једних према другима, тако и према нашој домовини и нека нас води ка светлијој будућности. Заједно ћемо градити биље сутра. Подсетити оне на власти да је ово и наша држава. Нека нас не плаши борба, нека нас не обесхрабри пут пред нама, јер знамо да је праведан. А када народ престане да се боји, тада, они који га спутавају, имају разлог за страх.
– Нека овај дан буде подсетник да када народ виче, када народ устане, не постоји сила која га може зауставити. Ми смо генерација која не одустаје. Ми смо генерација која ће изградити оно што су други покидали. Зато, нека нас води одлучност. Нека нас води нада. Нека нас води љубав. Зато што смо ми будућност и време је да наше сутра буде у нашим рукама. Живела Србија!
На транспарентима које су грађани носили могле су се видети поруке: „Радови на путу – поправљамо Србију“, „Ко високо лети ниско пада, чак иако влада“, „Корупција стоп“, „Пољопривредници уз своју децу“, „Ми смо глас оних који га више немају“, „Слога биће пораз врагу“, „Децу лече СМС поруке, не држава“, „За поштену партију шаха“…
Грађани су се разишли након извођења химне.
Р. Н.