2021-11-15T08:36:31+01:00 15. новембра, 2021. 08:29 |

Породице Папаниколау и Фацис

Током осамнаестог и деветнаестог века бројне породице из Грчке доселиле су се у Пожаревац, јер је он тада био највећи град после Београда и значајно културно, привредно и административно средиште. Највише их је пристигло из грчких области Јањине, Касторије, Сијатисте, Флорине, Папинге и данашње Аристије, одакле потичу и две породице Димитријевић, Богољуб Димитријевић и Никола Димитријевић – Фацис.

Грци у Брежану, маја 1925. године

Богољубов деда Димитрије Папаниколау дошао је у Србију у другој половини деветнаестог века и бавио се трговином у селима око Пожаревца. Његов син Ђорђе (Јоргос) узео је посрбљено презиме Димитријевић. Био је трговац и држао бакалницу у Брежану почетком двадесетог века. Ђорђе се оженио Гркињом Ефталијом (Наталијом) и са њом добио сина Богољуба (Теофила) и ћерке: Зоицу (Живку) и Андромахи – Махи. Богољуб се оженио Српкињом Звезданом и имао ћерку Афродиту, академског вајара која сада живи у Канади. Зоица се удала за прокопа у Новом Саду где и сада живи, а Андромахи је остала у Грчкој.

Кафана и бакалница Ђорђа Димитријевића у Брежану

Према Афродитиним сазнањима, њени преци су при крају деветнаестог века дошли најпре у Брежане, где су се бавили трговином и угоститељством. Поред кафане, тридесетак година држали су и бакалницу, фамилија се проширила и касније полако прелазила у Пожаревац. Када су се родбинске везе успоставиле са фамилијом Фацис из Аристија и они су се преселили у Пожаревац.

Ђорђе са супругом Ефталијом -1908. године

-Мој прадеда се презивао Папаниколау, а касније су посрбили презиме Димитријевић. Рођена сам у Пожаревцу 1951. године, а кућа мојих родитеља налази се у Косанчићевој улици. Мој отац Богољуб је Димитријев унук, првог грчког досељеника у Брежане. Одлично познајем породично стабло и своје рођаке у Грчкој и више пута сам боравила код њих у североисточној Грчкој (Тракија) и поседујем бројне фотографије.  На приложеној фотографији која је направљена у мају 1925. године у Брежану по повратку мог деде из Америке,  налазе се његова сестра Теаини, која је умрла од туберкулозе, као и сви из дедине фамилије, осим мог деде Ђорђа Јоргоса, који је био најстарији од седморо деце. Иначе, они су пореклом из села Вико, близу Аристија из Епира. На фотографији до Теаини се налази мој деда Ђорђе Димитријевић и моја баба Наталија (Ефталија) која је пореклом из фамијије Фацис и та породица је исто по доласку у Пожаревац променила презиме у Димитријевић. Поред моје бабе је њена снаја Марија Мара, а до ње је њен муж, рођени брат моје бабе, Прока Фацис. До деде Проке налази се деда Ћира са својом женом Аном, који су први дошли из Грчке и нису имали деце, па су позвали мог деду да га усвоје и настави њихове послове. Они су захтевали од мог деде да оде у Грчку и доведе младу из њиховог краја. Моје бабе отац је такође био трговац и имао је своје трговине у Јањини и Куманову. Мој деда се заљубио у бабу на први поглед и после пар дана од упознавања венчали су се и он ју је довео у Србију. Нажалост, она се више никада није вратила у Грчку, чак ни да посети свој родни крај. Умрла је, а да је веома лоше говорила српски и сахрањена је у нашој породичној гробници на Старом пожаревачком гробљу. Такође, на фотографији се налази мој стриц Никола Димитријевић, син Маре и Проке, татина рођена сестра Живка и Зорка, чика Николина рођена сестра, казала је у разговору за наш портал Афродита Благојевић, рођена Димитријевић.

Венчање Богољуба Димитријевића и Звездане Бајић

Она се деведесетих година са мужем и ћеркама преселила у Канаду и већ тридесетак година живи у Ванкуверу, где има свој атеље. По занимању је вајар и имала је бројне изложбе у Народном музеју, а њена дела поред осталих су рељеф са словима на Пожаревачкој гимназији који је откривен 1987. године, рељеф и биста првог гинеколога Хаџи Николе Николића у Општој болници.

Димитрије, који је из Аристија дошао у Србију, довео је супругу Афродити, сестру Евгенију и њеног мужа Константина Фациса. Прокопије Фацис, син Константина Фациса и Евгеније Папаниколау, Димитријеве сестре, био је ожењен Гркињом Мелпомени. Они су имали сина Николу Фациса (Димитријевића) адвоката који је живео и радио у Пожаревцу и Смедереву и ћерку Параскеви. Никола Фацис (Димитријевић) имао је сина Константина Кокана Димитријевића, некадашњег познатог голмана у пожаревачком Рукометном клубу „Млади радник“, који је рођен 1941. године. Он се деведесетих година двадесетог века одселио у Солун, у свој родни крај и тамо је после петнаестак година преминуо. Његова сестра Слађана (Гликерија) Павловић, радила је доста дуго у Туристичкој агенцији „Путник“, а касније се одселила у Солун. По пензионисању поново се вратила у Пожаревац, где је и преминула 2016. године. Са супругом Драшком Павловићем  поседовали су кућу код Медицине рада. Коканови синови су отишли као младићи у Солун, баве се трговином и поново су вратили презиме Фацис и вероватно су добили грчко држављанство.

Д. Динић