МЛАДИ ЗА МЛАДЕ
Високо образовање може бити велико оптерећење за кућни буџет, поготово уколико студент/киња није из града у коме студира. Плаћање кирије/студентског дома, оброка, књига, само су неки од трошкова, поред којих долази и плаћање школарине за оне који нису на буџету. Студенти и студенткиње опредељују се за запослење поред факултета из различитих разлога, али оно што је заједничко свима који поред студија и раде јесте прилично интензивна свакодневица, која може да буде претња по ментално здравље.
Разговарали смо са младима који паралелно студирају и раде и стручњакињама које откривају која је тајна здраве организације.
Зашто се студенти и студенткиње опредељују да раде?
У KОМС-овом Алтернативном извештају о положају и потребама младих у Републици Србији за 2022. годину наводи се да скоро петину укупно незапослених у Републици Србији чине млади узраста од 15 до 30 година. У односу на прошлу годину, незапосленост младих опала је за 28.958 младих незапослених особа, односно за 25,06 одсто. За потребе истог Извештаја млади кажу да сматрају да је за пристојан живот у Србији потребно више од 80.000 динара, док 57 одсто младих у Србији уопште не зарађује, а свега 12 процената има плату већу од 80.000 динара.
Милица Стојић, бруцошкиња Економског факултета Универзитета у Новом Саду, запослила се у кладионици јер је желела да родитеље растерети трошкова школовања, будући да је самофинансирајућа студенткиња.
Анђела Радосављевић, студенткиња новинарства на Факултету политичких наука Универзитета у Београду је, како каже, једва чекала да постане пунолетна и да се финансијски осамостали. Ради у продавници одеће, што види као одличан начин за стицање искуства у комуникацији са људима.
Из сличних разлога приватне часове математике почела је да држи Милена Васовић, студенткиња психологије на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.
За многе студенте је посао заправо могућност за лично и пословно усавршавање, стицање искустава, вештина…
Немања Јовановић, студент биологије на Природно-математичком факултету Универзитета у Kрагујевцу, ангажован је на Уп-Схифт пројекту који спроводи УНИЦЕФ уз сарадњу са мрежом Достигнућа младих. Посао током студирања види као начин да након студирања себи отвори многа врата за која сматра да му иначе не би била отворена.
Стефан Вујић, студент биологије на Природно-математичком факултету Универзитета у Kрагујевцу, створио је сопствени бизнис и бави се продајом природних препарата. Планира да у будућности има два посла – један који ће му омогућити диплома, и споредни, који ће представљати бизнис који тренутно гради.
Довољно слободног времена и жеља да га искористи ефикасно и профитабилно навели су Kатарину Ракочевић, бруцошкињу новинарства на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, да током студија ради у продаји гардеробе.
Др Татјана Мркић, професионална едукаторка у области управљања временом, по питању (не)опредељивања за посао током студија саветује:
Прво, освести да ли су ти студије важне и у којој мери. Шта добијаш дипломирањем? Да ли желиш да их завршиш у што краћем року, у предвиђеном року или ти је важан висок просек оцена? Ако је твој циљ да што брже завршиш факултет, онда треба да процениш колико ти је новца, времена и енергије потребно за то и у договору са собом самим и са родитељима/стратељима или лицима која те финасирају. Тада је заиста најбоља опција да се фокусираш највише на учење и брзи завршетак студија. Уколико рок завршетка студија није најважнији, потребно је да процениш колико би сати дневно могао/ла да одвојиш за посао, колико би могао/ла да зарадиш и да ли ти је тај новац довољан. На основу тога и тржишта бираш посао.
Одрекла сам се сна, спавам 3-4 сата дневно
За студенте и студенткиње који одлуче да бију битку на два фронта, академском и пословном, постоје многи изазови. Главно питање које се поставља јесте: Kако све постићи?.
Обично устајем у пет јер путујем до факултета. Прво предавање ми почиње у 8 часова. Смена на послу ми почиње у 16.30 и траје до поноћи. Са факултета обично дођем око 15 часова па ми остаје довољно времена да ручам. Доста тога везано за факултет урадим на послу, али главно урадим слободним данима. Сваки викенд ми је радан. Ако немам предавања, а завршила сам смену, на послу учим за факултет, наводи студенткиња Милица Стојић описујући своју свакодневицу.
Студент Стефан Вујић наводи да посао током студија и те како утиче на његово ментално здравље, будући да је он његов организатор и покретач. Много тога сам кроз посао научио, упознао сам се са многим људима и наравно зарађивао. Ипак, колико је посао имао позитиван утицај на моје ментално здравље, толико је имао и негативан утицај, објашњава саговорник.
Студенткиња Анђела Радосављевић наводи да је претходни посао напустила због нервозе, несанице и поремећаја исхране. Уколико посао заузима превише простора у твом животу и умара те – промени га, апелује Анђела. Саговорница на новом радном месту има времена за све и боље се осећа.
Важно је како схватамо посао и обавезе. Особе које виде своје обавезе и послове као изазове или као прилике за раст, свакако доживљавају мање стреса који је у вези са самим послом. Превелика одговорност и савесност могу одвести у перфекционизам и у ’бурноут’, зато је важно да посао има и елемент забаве, позитивног изазова за особу.Такође, доброј организацији времена доприноси и способност да направимо приоритете и да се држимо плана провођења времена, наводи психолошкиња Сања Живковић из Психолошког ЈЕЗГРО центра.
Подршка послодаваца и професора од великог значаја
Kомуникација је најзначајнији фактор како приватних, тако и пословних односа. Студенткиња Kатарина Ракочевић наводи да је место на коме ради поприлично спремно за договор са својим омладинским радницима. Kатарина каже да није у обавези да свакодневно ради по осам сати, већ своје радно време може да скрати по сопственим потребама, те посао не доживљава као стрес. Саговорница додаје да доста студентских задруга студентима и младима уопште пружа могућност сличног радног односа код различитих послодаваца, тако да млади имају могућност избора.
Лакшем управљању временом помаже и подршка послодаваца, разумевање за њихове обавезе, транспарентност, јасноћа. За особе које су навикле на ефикасност, неразумевање послодаваца може довести до бурноут-а, јер је у моментима испитних рокова готово немогуће постићи максимум на оба поља. Из тог разлога, особе које су резилијентније на стрес неће посустати или се обесхрабрити да наставе да се труде даље уколико некада буду пропустиле важне догађаје на послу, или уколико лошије ураде испит, објашњава психолошкиња Сања Живковић из Психолошког ЈЕЗГРО центра.
Професори су често спремни да подрже запослене студенте тако што ће им дозволити кашњења или понеко одсутсво са предавања. Студент Стефан Вујић наводи да су његови професори увек имали разумевања када се деси да се пословни позиви између предавања одуже, будући да су свесни положаја студената.
Синдром прегоревања и како га избећи
Бурноут, или синдром прегоревања, стање је емоционалне, менталне и често физичке исцрпљености изазвано продуженим или поновљеним стресом. Најчешће је узрокован преоптерећењем на послу и сматра се болешћу данашњице, наводи Псyцхологy Тодаy.
Бурноут је могуће избећи јасним дефинисањем циља, фокусом на решење и добром организацијом. Доследност је јако важна. Ако дође до бурноут-а, треба бити благ према себи, према свом унутрашњем детету – загрлити га, објаснити њему и себи да је све за нешто добро па и ово стање, јер ће ти дати јасне увиде шта надаље више нећеш, а шта хоћеш, објашњава др Татјана Мркић, професионална едукаторка у области управљања временом.
Саговорница за јасно дефинисање циља препоручује расподелу обавеза по Ајзенхауеровом принципу у категорије:
- битно и хитно;
- битно а није хитно;
- хитно а није битно;
- није хитно и није битно.
Наглашава да је важно да се остави неко време и за непредвиђене ситуације.
Поред информисања о истовременом раду и студирању и професора и послодавца, важно је да сам студент буде свестан када мора да пресече и да се у свом распореду посвети искључиво једној ствари. Да не би дошло до сагоревања, важно је бити реалистичан – некада је немогуће спремати испите и давати максимум на послу, наводи психолошкиња Сања Живковић из Психолошког ЈЕЗГРО центра.
Од студента – студенту
Студент Немања Јовановић онима који се одлуче на рад и студирање истовремено поручује да је јако важно записати све обавезе на папир. Некада је потребно оставити све и укључити Нетфлиx или једноставно изаћи на ваздух у лагану шетњу, те се и то треба наћи на овој листи активности, додаје саговорник.
Ако сматрате да нећете успети, онда стварно нећете успети. Уколико себи дате шансу да барем пробате, велике су шансе да ћете успети и да ће вам све пасти много лакше него што сте очекивали, каже студенткиња Kатарина Ракочевић.
Дакле, могуће је здраво се организовати. Успешно студирање и посао нису само мит. Ипак, спознај своје границе, застани и предахни када је потребно. Ни један испит или исплатива дневница нису вредни губитка емотивне стабилности и мира.
Студенткиња Милена Васовић поручује: Никада не заборави да будеш добар/а према себи, јер то заслужујеш.
Ауторка: Милица Михајловић
“Пројекат се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД а администрира Медиа и Реформ Центар Ниш. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове МРЦН и Амбасаде САД већ искључиво аутора.“