2019-07-07T00:15:38+02:00 7. јула, 2019. 00:15 |

Пожаревачки вашар: Нашли смо и иглу и локомотиву!

Традиционални седмојулски вашар, оличење првих дана лета у Пожаревцу и овај пут је измамио и старо и младо. Већ у улици Лоле Рибара небројено тезги са ситницама и крупницама: од турских  мини гаћа и гипсаних патуљака за башту до макси шећерне вуне од којих купац не види куда хода. Свако рекламира робу на свој начин, углавном је све на акцији, највероватније у складу са квалитетом, али – свака роба има свог купца. Наравно, и овај пут продавци се жали како слабо иде, а купци да је све скупо. Једино је нејасно што продавци задовољно трљају руке а посетиоци у највећем броју виђених случајева –  пуне своје кесе и цегере. И свако сматра да је направио добар посао.

Кроз ово дешавање нас води једна девиза: овде можете наћи све – од игле до локомотиве. И заиста. На једној тезги налазимо комплет шиваћих игала за 100 динара, а само десетак метара даље – локомотиву. Додуше пластичну, жуту са црним точковима, али, локомотива је локомотива. Девиза је ипак  тачна!

Можда смо мало поранили за шатре, јер у време док смо их обилазили, биле су полупразне. Но, има времена до поноћи, тек је пола девет. Пролазмо кроз димну завесу прасића и јагањаца чија се цена очигледно не мења годинама у назад. Кило прасетине 1000, јагњетине 1200 динара и `ладно пиво на точење кога нећемо да рекламирамо. Поздрављамо се са Ером Ојданићем који песмом весели присутне и када сазнаје ко смо, упућује срдачне поздраве свим нашим читаоцима! Да смо имали који евро, можда би и за нас нешто отпевао…

Настављамо низ улицу Илије Гојковића разгледајући шаренило тезги које красе тренерке, купаћи костими, патике, ситна дрвенарија за кухињске и кућне потребе…. Пред нама је и прелеп штанд слаткиша ручне израде мајстора из Београда. Свилене бомбоне, лулице, лизалице, гумене бомбоне, алва… Царство слаткиша а потом царство меса. На десетак метара дугом роштиљу пљескавице, кобасице, вешалице и још много тога. Просто се не зна да ли је већи ужитак за очи, нос или стомак. Цена? Права ситница: обична пљескавица 200 а лесковачка, иако се на око не разликује – 250. Можда је разлика настала у цени љуте паприке којом је производ оплемењен.

Улазимо у простор луна парка где нас дочекује гласна музика која толико бубња да, једноставно речено – диже дијафрагму присутнима. Ватромет боја и покрета мами поглед на све четири стране. А свака од њих атрактивна: дечији базени са чамцима и лоптама,  рингишпили, камиказа, шкорпион, брод свака вожња по 200 динара осим за електричне аутомобиле са скромних 80. Ту је инеизбежна боксерка крушка за огледање снаге крај које се нисмо нешто задржавали. За сваки случај – да новопечени боксер не промаши.

Ево нас код стрелишта, које, колико видимо није посебно атрактивно. Госпођа која 0вде ради каже: 200 динара -пробајте. Ваздушна пушка сваки хитац у мету добија, три лопте – награда зависи од вештине а главна је 50 евра. Није лоше. Једино је лоша реклама, али посетиоци још нису сазнали за награде.

Ту око нас и неколико штадова са сладоледом, лимунадом, шећерном вуном, а цене од 70 до 150 динара, па -ко шта воли. Једино је прашина која даје посебан шмек – бесплатна. Враћамо се лагано путем одакле смо и дошли. Сада већ има гужве. Посетиоци долазе попут таласа, и све је теже проћи.  Разгледа се роба под сијалицама, бира, ценка, купује…

Па, шта би било ово окупљање уз музику, гужву, гангулу и брдо робе „на акцији“ –  ако бар нешто није купљено? Вожња и није обавезна, али нека ситница мора да подсећа на пожаревачки вашар. Макар до наредног седмог јула.

Текст и снимци: Влада Винкић