ИСПИТ ЈЕДНОГ ДРУШТВА – РЕСОЦИЈАЛИЗАЦИЈА ОСУЂЕНИКА
Припрема за поновно укључење и ресоцијализацију осуђеника је значајно не само за њих, већ и за заједницу којој се враћају. Од степена успеха ресоцијализације у доброј мери зависи и каква ће личност изаћи на слободу по одслужењу затворске казне. Стручњаци указују на присуство страха и неповерења јавности, што за последицу може имати стигматизацију бивших осуђеника и немогућност да се укључе у живот заједнице. Страх и неповерење постоје са обе стране, и зато је важна припрема осуђеника за други почетак на темељима грађанских права и слобода које гарантује Устав.
Саговорник „Реч народа“ о пракси рехабилитације која почиње у трајању казне је Владимир Петровић, службеник третмана – реализатор у одсеку за спровођење програма поступања Службе за третман Казнено поправног завода Забела, дипломирани социјални радник са тринаестогодишњим искуством у затвореном одељењу Завода.
СТРУЧНЕ ОБУКЕ СА СЕРТИФИКАТИМА
Шта је показало искуство са обукама за осуђенике за различита занимања као део припреме за излазак из затвора и поновно укључивање у заједницу у Казнено поправном заводу Забела?
-Има 12 година како је кренуло са стручним оспособљавањем, односно стручним обукама за наша осуђена лица. Имамо пет обука: обука из заваривања – три врсте заваривања, аргонско, ЦО2 заваривање и електролучно заваривање, обука за израду и монтажу намештаја од плочастог материјала, за штампање техником ситоштампе, производња раног поврћа у затвореном простору и оно што је њима сигурно најзанимљивије, то је обука из пекарства где имају израду лиснатог теста, пецива и хлеба и израду бурека. То и заваривање увек је највише тражено. Оно што је битно нагласити у целој причи је да су обуке сертфиковане, да се обављају у сарадњи са стручним установама споља. На тим сертификатима који они добију по завршеном курсу нигде не пише да су стечени током издржавања казне. То је најбитнија ствар и на тај начин покушавамо да умањимо додатну стигматизацију те популације по изласку са издржавања казне.
Који су критеријуми за избор обука односно занимања?
-Друга ствар која је такође битна је да су сва та занимања пажљиво пробрана, јер су дефицитарна на тржишту рада, тако да само тржиште односно предузетници и послодавци добијају стручну радну снагу у коју не морају да улажу додатне ресурсе. Цела прича која је кренула на нивоу пилот пројекта финансирана од стране Европске уније изузетно добро прошла и Министарство правде и држава су то препознали и по истеку пилот пројекта наставили да финансирају. Осуђеници су такође то препознали као нешто добро тако да између себе препричвају како им је на обукама. Наша улога као службеника третмана била је у старту да их мотивишемо и да им објашњавамо које су предности. Временом је сведена на минимум зато што они знају да је корисно и више није потребно да их мотивишемо, већ да направимо пажљиво селекцију јер нажалост, нема капацитета за све њих – увек је веће интересовање у односу на број места.
Колико осуђеника у КПЗ “Забела” годишње заврши неку од обука?
-На годишњем нивоу око 90 осуђеника заврши обуку. Први предуслов да би неко завршио обуку је да има завршену основну школу па тек онда може да похађа курс и то је у систему степеновано као други степен образовања. Први принцип је принцип добровољности, нико их не тера да се тиме баве, већ они сами то желе. Ми направимо селекцију у договору са пословођама, људима из службе за обуку и запошљавање јер неки појединци су већ радно ангажовани, али формално немају сертфикат. Неки већ имају праксу, на пример научили су да варе и гледамо да рационално реагујемо. Тај неко има приоритет и стекне диплому како би могао по изласку да каже „ја знам да радим, показаћу, али ево и диплома“. То је наравно, само један од критеријума којима се водимо.
Један од услова да могу да похађају обуку је и завршена основна школа. Да ли је осуђеницима омогућена и та врста школовања?
-Да, у нашем заводу је организовано и стицање основног образовања. Током читаве школске године се редовно одвија у три циклуса: нижи циклус од првог до четвртог разреда, средњи циклус од петог до шестог разреда и трећи циклус су седми и осми разред. Имамо осуђенике који су овде завршили основну школу па су стигли да заврше и курс након тога, јер су им казне биле вишегодишње.
Имају ли осуђеници који се радно ангажују током служења казне надокнаду, односно плату и како располажу њом?
-Добијају плату, имају свој осуђенички депозит на који легне њихова зарада и они могу са њом да располажу било купујући у затворској кантини као продавници, могу да је штеде, могу да пошаљу кући, апсолутно могу слободно да располажу тим новцем. Раније је био законом прописан строги депозит и 30 одсто средстава није им било на располагању него се чувало и када одслужи, добије паре на изласку. Тако је било у склопу програма за отпуст. Сада је то другачије.
СПЕЦИЈАЛИЗОВАНИ ПРОГРАМИ
Свакако да је оспособљавање за рад битно за ресоцијализацију, али има и осуђеника којима су потребне, чак и неопходне друге врсте помоћи. Како се оне организују?
-Наша служба се бави, поред индивидуализованих третмана и индивидуалног рада, са осуђеницима и спровођењем специјализованих програма. То су програми који су донети на нивоу Министарства за рад са зависницима од наркотика и алкохола, за починиоце насилних кривичних дела односно редукцију агресивности и контролу беса, за починиоце насиља у породици. Такође, имамо општи когнитивни и бихерионални програм. Тих пет програма се базирају на психотерапеутском раду у групи где долазе двоје службеника третмана на осам до десет осуђеника. Сеанаса се обавља једном недељно.
Како се праве програми припреме да осуђеник може да се укључи поново у живот након одслужене казне, шта је основно?
-Свако ко дође на служење казне пролази кроз тријажни процес дијагностике где се од стране више стручних лица утврђује програм поступања. Програм поступања сваком осуђенику је индивидуализован у складу са његовим потребама, са његовим капацитетима и у складу са ризицима понашања. Такође и безбедносно нису сва лица једнака. У складу са тим утврђеним програмом поступања, наш посао као службеника третмана је да руководимо процесом и да на неки начин оцењујемо реализацију. На основу тога могу да напредују, добију бољи третман и да излазе у полуотворена одељења, такозване слободњаке, да користе викенде, да добијају посао, да добију позитивно мишљење од стране Установе пред судом када алпицирају за условни отпуст, тако да су мотивисани да учествују, ретко који осуђеник одбија учешће у третману. Наше је да проценимо шта им је потебно и да пробамо да им то понудимо како бисмо њихове капацитет унапредили, ојачали и учинили додатни корак како би реинтеграција у друштвену заједницу за њих била лакша. То није лако, а резултати нашег рада су тешко мерљиви, немамо повратне информације шта им се дешава када изађу ван затвора.
Сарађујете ли са другим установама које прате бивше осуђенике?
-Закон је предвидео да се неке друге установе баве њима по изласку из затвора. Ми тек можемо да испратимо шта се дешавало по онима који се врате, па испричају о изазовима које су имали на слободи, стигматизацији и неповерењу. У неким државама привреда и послодавци се стимулишу да упошљавају бивше осуђенике, дају им свакакве пореске олакшице и на неки начин решавају тај проблем.Често кажем, ово није фабрика која прави боље људе, ми се трудимо, али то системски мора да се ради.Стварно се препознаје иницијатива из саме управе да се створи мрежа за постпенални прихват где се укључује и невладин сектор и центри за социјални рад и повереници алтернативних санкција и затвори. То су већ испилотирани пројекти и ради се на томе да се та прича чврсто озакони и да то иде неким путем како би се спречио повратак осуђеника. Наш циљ је да препознамо шта код њих није било у реду и да помогнемо да не направие поново грешку.
ОРГАНИЗОВАНО ВРЕМЕ
Осим обука, радних обавеза шта је све доступно осуђеницима, а доприноси третману?
-Што се тиче других ствари то су свакако секције које су доступне осуђеницима у склопу културно – забавних и спортских активности. Поред шаховске секције постоји ликовна и резбарска секција где људи могу да унапређују своје вештине. Ликовна секција је присутна и у ћелијском систему седмог павиљона и на кругу и у полуотвореном одељењу, значи у сва три одељења. Имамо музичку секцију која се састоји од неколико осуђеника који су формирали оркестар и редовно у нашем хотелу „Препород“ наступају и забављају госте. Однедавно имамо и духовно религијску секцију. На нивоу Управе за извршење кривичних санкција постали смо препознатљиви по шаховској секцији која постоји од 2015. године. У Забели организујемо годишње један од највећих, најмасовнијих шаховских турнира. Та секција, поред турнира континуирано ради читаве године са шахистима са мало напрединијем знањем па смо чак успели да направимо помаке да наши осуђеници играју шаховску лигу Браничевског округа са цивилима и учествују на цивилним тирнирима. Ишли су ове године на Сребрно језеро, били су на пожаревачком турниру организованом у склопу ЉКИ, а имали смо и привилегију да већ другу годину заредом репрезентујемо Србију на онлајн светском првенству за затворенике у шаху где смо прошле године имали добар резултат. Ове године још бољи, ушли смо у полуфиналну групу и шах је нешто чиме се поносимо. Током године се организују бројни спортски турнири. Имали смо прошле године турнир 3 на 3 у баскету и то је био први цивилни турнир.. Имамо наравно турнире у фудбалу, кросфиту, стоном тенису.
Д. Деурић