Мирко Дејић је доктор наука, универзитетски професор и аутор факултетских и основношколских уџбеника, монографија, књига за популаризацију математике .Читав радни век фокусирао је на то да математика буде омиљен предмет бројним генерацијама ученика и студената. Математичкој хладноћи давао је душу, оживљавао кроз историју и развој појмова, а ђаке усмеравао да сами дођу до закључка у предмету који уче. Сусрет са њим уприличили смо неколико дана пошто је „Лагуна” објавила књигу „101 математички изазов” коју је написао са супругом Бранком. Иста кућа објавила је и „Математичке посластице”, а Дејић их истиче, јер су у њима задаци и занимљивости годинама презентовани у Центру за таленте у Панчеву.
– Иако математичке књиге написане на српском језику тешко налазе пут до страних издавача, са поносом истичем да је шест књига у издању „Креативног центра“ које сам написао са супругом, преведено на руски, шведски, кинески, бугарски, вијетнамски и македонски језик, говори Мирко Дејић.
СПАС ЈЕ У ШКОЛОВАЊУ
Рођен 1953. године у Кучеву Дејићево одрастање не спада у класична детињства. Сећања су жива, али о њима ретко прича:
-Моји су се развели када сам имао годину и по. Старији брат и сестра припали су оцу, а ја мајци која је засновала други брак. Остао сам код баба Кате, а родитељску љубав допуњавала је и тетка Ангелина, која је живела у истом дворишту. Ево, док разговарамо, осећам да сам одрастајући у великој слободи без чврстог надзора лако могао да скренем са пута. Но, ипак је све текло како ваља и верујем да су на путу живота постављени знаци, водиље, који неком промакну, а неком су сјајан ослонац. Још као дете сам желео да будем орао, да високо летим и да будем сам, искрено прича Мирко Дејић који је основну школу и гимназију завршио у Кучеву.
– Првог дана школе довела ме је баба и рекла учитељици: „Удри га, ако не ваља!”. То је био једини контакт неког одраслог из моје породице и наставног особља до завршетка гимназије. У првом разреду успех је био „добар” чему смо се баба Ката и ја радовали. Касније постадох и одличан схватајући да је моја судбина у мојим рукама и да је спас у школовању, вели Мирко који пред крај основне размишља да се определи за војну школу, милицију, богословију или неки занат из једноставног разлога: то су биле могућности бесплатног школовања.
У подофицирску га нису примили, рекоше: „неухрањен”, од милиције одустаје, са вером није био начисто, а занат одбацује јер је заволео књигу и осећао да је у њој спас. Како је у Кучеву постојала Гимназија, одлази тамо „па шта му Бог дâ“ мислио је уписујући математички смер. Паралелно, помаже у кући око имања и стоке и ради разне послове сакупљајући новац за студије.
– Био сам одличан ученик, а математику заволео када сам увидео да је лако савладавам и да су ми апстракције блиске. Успех у изради задатака и похвале професора били су смерница за Природно-математички факултет у Београду који студирам новцем зарађеним током школовања и студентским кредитом. Студије математике нису лаке, јер можете да решите хиљаду задатака, да на испиту буде хиљаду први и све тада пада у воду, вели Дејић који је сигурност нашао још на првом часу алгебре у реченици свог професора, чувеног академика Ђура Курепа: „Мени овде нису потребни таленти, него радници”.
– На Факултету ми се десила и најлепша ствар, заљубио сам се у Бранку са којом сам до данас у срећном браку.
Дејић са колегама на Кембриџу
ДЕЈИЋЕВ УЏБЕНИК – НАЈБОЉИ У ЕВРОПИ
Након студија математичко знање је на свој начин преносио ученицима средњих школа уз мото да је развијање интересовања за предмет најбитнији за учење и даљи развој. Како рад у средњој школи није био Дејићев највећи циљ, он магистрира, докторира и каријеру наставља на Учитељском факултету у Београду, а сва звања, од асистента до редовног професора, стиче на београдском Универзитету. Паралелно, уз универзитетске и основношколске уџбенике, као аутор или коаутор објављује преко 150 научних и стручних радова у часописима и зборницима у земљи и иностранству.
– Највећи број радова је из методике наставе математике, али и нумеричке математике, историје и филозофије математике, а у неколико радова трагам за везом математике и религије, прича Дејић који је био ментор великог броја магистарских и специјалистичких радова као и у 9 докторских дисертација.
Иако у пензији, данас ради и пише истим еланом као некада. Две његове књиге за предшколце: „Математика као игра“ 1 и 2 „Креативног центра“ добиле су награду „Best Europen Schoolbook Awards“ као најбољи европски уџбеник за предшколце на сајму књига у Франкфурту. У конкуренцији 28 европских земаља, књигу је наградио жири од 8 врхунских стручњака.
– Свој дан уклапам писањем, читањем, природом… Одувек сам се бавио спортом, посебно гимнастиком и џудоом, па се задржала стална потреба за кретањем, а себи дао циљ да обиђем све врхове Хомоља. База ми је Кучево и када сам тамо, радо обилазим околину најчешће са братом Бранком и другом Синишом, а волим да одем сâм на места на којима сам одрастао. Тада се јављају живе слике детињства. Наравно, често се срећем са људима са којима сам проводио детињство, а на путу ка Кучеву увек свратим у Пожаревац. Попијем кафу на корзоу сећајући се времена када сам као дечак долазио код оца и виђао се са братом и сестром, каже на крају сусрета професор Мирко Дејић.
