У Огранку пожаревачке Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ у Костолцу у уторак је представљена књига Синише Радиновића „Костолац, траг у бескрају“. Модераторке су биле дипломирани библиотекар Невена Вуксановић, и књижничар Марија Миловановић док је о делу, уз видео презентацију, говорио сам аутор .
Књига „Костолац, траг у бескрају“ лична је пројекција аутора, инспирисана емоцијама према родном граду. Кроз разноразне појединости из прошлости родног града преточених у занимљиве приче, аутор је покушао да сачува од заборава важне догађаје и људе.
„Поуздано се зна да је прва електрична сијалица у Костолцу засветлела 1903. године. Парна машина марке „Шкода“ својом снагом од 75КС покретала је млин, гатер за резање грађе неопходне руднику. Такође је служила и за покретање генератора за производњу ел. струје. Овај генератор био је снаге од 45КВ и његова енергија покретала је електро-мотор, како у јами, тако и моторе за вентилационе уређаје у јамама, као и за осветљавање претоварне рампе угља у шлепове, станове рударских чиновника и улице. Прича се да је био величанствен поглед са Дунава, ноћу, где је на обали светлео Стари Костолац.
Тако је Костолац добио струју много, много пре него неки други градови у Србији, па и много пре Пожаревца (изградња и монтажа ел. централе започета је 1924. и у наредне две године Пожаревац је почео да се електифицира).“(Одломак из књиге)
Синиша Радиновић рођен је 16. фебруара 1955. године у Костолцу и са поносом истиче да му у крштеници пише: место рођења Костолац, општина Костолац. Завршио је средњу медицинску школу у Пожаревцу, а радио је у Дому здравља Костолац и данас је пензионер. За вишедеценијски рад, као и за допринос у раду и афирмацији секције медицине рада, добитник је више признања, међу којима је најзначајнија награда „Златни знак“ Националне асоцијације Удружења здравствених радника Србије. Прву збирку прича о родном граду „Костолац, једна прича“ издао је 2017. године.