2020-08-10T09:34:13+02:00 10. августа, 2020. 09:34 |

Први радио у Пожаревцу (Објављено 22. јула 1977)

У време када је у целој земљи било само 239 радио-пројемника (1924), од тога  само у Београду 61, у Пожаревцу је постојао само један радио-апарат. Био је у поседу Пожаревачке трговчке омладине.

Већ крајем 1925. године,  радио-апарати су се и у Пожаревцу појавили у продаји. Продавао их је власник електротехничке радње Бошко П. Новаковић. Били су то апарати производње Тунгерам, четвороцевни, са батеријским погоном. За Пожаревљане у то време је и струја била некакав екстравагантни изум којег се требало прибојавати. Електричари као занатлије били су на цени јер су радили са убитачном струјом и због чега су их грађани респектовали, занат високо ценили.

Радио је био осмо чудо света за многе. Неки, чак и интелектуалци, са неверицом су прилазили радију често се сагињући под сто не би ли проверили да се тамо не крије неко или нешто што свира и говори. Кад би ставили слушалице на уши, јер се радио тада тако слушао, са неверицом су погледали и грчили рамена,  све у чуду како је то могуће да у исто време, тачно у 12 сати чују  звона са будимпештанске катедрале која су оглашавала тачно време. 

Радијом је било теже руковати због прикључка на анодну батерију и акумулатор, због одвода у земљу, антене која је морала бити висока издигнута, на највишој дужини од 30 до 50 метара…Све те операције давале су још већу важност самом радију. 

Цене првих радио апарата кретале су се од 4 хиљаде до 8 хиљада динара што је био супер луксуз за многе, па није чудо што су га у прво време имали искључиво најбогатији људи, а у Пожаревцу их у то време и није било много. Први купац ове чудне направе из које су чуо Берлин, Беч, Рим, Штутгар и још по нека јача радио станица у Европи, био је Константин Кока Лазаридес.

Већа продаја радио апарата у Пожаревцу почела је две три године касније, када су одбачене слушалице и пронађени гласно-говорници одвојени од радија: прецизни мајстори су их називали по немачком „лаутшпрехери“. На тржишту се појављују радио апарати марке Филипс, Телефункен, Блаупункт, Стандард, Орион, па Ингелен и остали. Велика производња је утицала на пад цене, па је радио постао популарна справа,  и по цени приступачна. По угледу на учитеље у селу, купују га и богатији земљорадници. Са отварањем београдске радио станице, радио осваја и пожаревачко тржиште. Године 1930. у Пожаревцу су већ постојале четири продавнице у којима су се искључиво продавали радио апарати. И све четири продавнице су одлично пролазиле, јер је народ куповао изложену робу. На радио се од тада више не гледа као на фантомску кутију која свира, пева и говори.

                                                                                                                                                                              Н.Р.