У оквиру Новембарских дана културе Народна библиотека „Илија М. Петровић“ Пожаревац организовала је представљање књиге „Пупин, Тесла и амерички Срби“ Радоја Јанковића. Књигу је приредила Даница Оташевић. Аутор поговора и рецензент књиге је др Владимир Димитријевић. У питању је трећа књига из богате заоставштине Радоја Јанковића (1879-1943), конзула, дипломате и књижевника која је део легата који се чува у Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ у Чачку. О књизи су говорили Даница Оташевић, дугогодишња директорка Градске библиотеке у Чачку и др Владимир Димитријевић, професор српског језика и књижевности у Чачанској гимназији. Модератор програма била је мр Бранка Пражић.
Ова драгоцена заоставштина прилаже нове странице у обимне биографије великих светских научника српског порекла Николе Тесле и Михајла И. Пупина. Истовремено допуњава историју српских исељеника на америчком тлу и сведочи о организовању православно-просветног живота Срба у дијаспори. Са закашњењем од једног века ова књига реконструише тешке године оснивања прве америчко-канадске епархије и подизање манастира Свети Сава у Либертивилу код Чикага.
Након Солунског процеса 1917. године Радоје Јанковић је у периоду 1923-1925. године био заточен у пожаревачком затвору. После издржавања казне одлази за Америку и са владиком Мардаријем Ускоковићем и исељеним народом, конзул Јанковић од 1927. до 1929. године води борбу за отплату дугова за имање и цркву у Либертивилу, који је требао да постане престоница светосавске вере и просвете у Америци. Генерални конзул у Чикагу и Њујорку Радоје Јанковић сарађује, осим са Пупином (1858-1935), и владиком Мардаријем (1889-1935) и са Николом Теслом (1856-1943), многим исељеним Србима и званичном америчком администрацијом, о чему оставља драгоцене белешке и артефакта. Овом књигом Јанковићеве студије, есеји о животу емиграције, дипломатски извештаји и преписка, постају део културног наслеђа српског народа.
Т. Ж.