2019-05-12T14:29:02+02:00 12. маја, 2019. 14:29 |

Радионица у Костолцу: „Причајмо о… самопоштовању“

Током минуле недеље у костолачком Одељењу Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац приређена је радионица под називом „Причајмо о… самопоштовању“. Аутор и модератор овог значајног и надасве занимљивог скупа била је Оливера Хајровић, специјалиста медицинске психологије у сарадњи са Удружењем „Психолошки центар“.

Одржана радионица је јединствена прилика да учеснице  путем непосредног ангажовања, промишљања и личних искустава, дефинишу суштину здравог самопоштовања, као и  његову разлику у односу на самопоуздање и друге сличне, а ипак другачије психолошке феномене. Обзиром да се ниво самопоштовања на првом месту успоставља у детињству и највише зависи од односа са родитељима, разматрано је који васпитни поступци подстичу, а који ометају правилан развој односа према себи, а уочено је да се и поред изузетног утицаја раних искустава, ниво самопоштовања може мењати и развијати кроз цели живот, а највише кроз односе са  емоционално блиским људима.

   Оливера Хајровић

Посебно занимљиви увиди истакнути у оквиру радионице тицали су се психолошки неоспорне чињенице да је здраво самопоштовање доживљај себе који је неодвојив од поштовања које се прима и даје другима. И да кад год смо у односу са драгим људима који нас истински прихватају и поштују, ми осећамо како незаустављиво расте добар осећај себе.  Постоје  и ситуације у којима се сусрећемо са људима од којих не добијемо поштовање које очекујемо и верујемо да га заслужујемо. Учеснице радионице су кроз низ личних примера показале како је могуће да савладамо себе и сачувамо достојанство иако смо разочарани, преварени, тужни или љути, и да баш тада значајно добијамо на самопоштовању. Тада лакше можемо  и да разумемо да људи који не поштују друге, у ствари не поштују себе. Они су и сами пуно пута били понижавани, исмејавани и одбачени од стране других, и не могу дати оно што ни њима нико није дао.

Људи високог самопоштовања имају добру самоконтролу и љубазан став према свима, и у најтежим ситуацијама. То није снисходљив став, већ став који трага за разумевањем другог и који комуницира са оним што је у њему најбоље.  Иако ћемо пробати да останемо, некад ћемо морати и да одемо из оваквих ситуација,  али увек ћемо сачувати достојанствен став, закључиле су  учеснице радионице.