Пројекат „Словенци Браничевског округа“ суфинансира Министарство културе и информисања РС / Projekt „Slovenci Braničevske regije“ sofinancira Ministrstvo za kulturo in informiranje RS. Серијал текстова биће објављиван на српском и словеначком језику.
Национални савет Словенаца окупља припаднике словеначке заједнице у Србији, подједнако појединце и удружења, доприносећи очувању националне посебности и богатећи садржаје Србије у свим доменима друштвеног живота. О конкретним активностима и степену остварености мањинских права разговарали смо са председником Националног савета словеначке националне мањине Сашом Вербичем:
Који су најважнији елементи националног идентитета Словенаца у Србији и колико су доступни младим генерацијама?
– За очување националног идентитета најважнији је свакако језик, а затим култура и традиција. Учење словеначког језика са основама културе је организовано у словеначким друштвима на целој територији Србије, а спроводе га наставници које је упутило Министарство образовања, науке и спорта Републике Словеније. Н
ационални савет Словенаца се такође бави очувањем културне баштине, као и савременим стваралаштвом припадника словеначке заједнице у Србији, коју чине у мањем броју директни исељеници, а у већем њихови потомци.
Саша Вербич рођен је 6. марта 1948. у Београду. Студирао је у Љубљани на Факултету за „Сплошно кемијско технологијо ин наравословје“ Универзитета у Љубљани. Дипломирао је 1972. До 1974. године радио је у привреди. Од 1974. до 1992. године радио је у државној администрацији СФРЈ као специјални саветник у Савезном министарству за унутрашње послове. Од 1992. до 2003. године поново ради у привреди. Такође, од 2003. до 2013. је потпуно посвећен раду у спорту. Актуелни је председник Друштва Словенаца „Сава“ у Београду и председник Националног савета словеначке националне мањине у Србји.
Која је улога постојања бројних удружења Словенаца и у каквом су односу са Националним саветом?
– Словенци су на овим просторима присутни око две стотине година и долазили су у разним периодима, углавном индивидуално као стручњаци за рударство и друге техничке струке. Зато је словеначка популација у Србији диспергована по целој њеној територији, али је то највећим делом урбана популација. Једино организоване пресељавање је било у периоду непосредно после Другог светског рата, од 1946-1948. године, у околину Вршца, када је било досељено 4.000 сељака из пасивних крајева Словеније.
– Словенци су се у својој новој средини организовали у удружења ради очувања језика и обичаја. Тренутно је у Србији активних 15 удружења. Национални савет је кровна организација ових удружења и помаже њихов рад.
Како оцењујете могућност Словенаца да у Србији остваре мањинска права?
– Словенцима, као и свим другим националним мањинама у Србији, Законом о заштити људских и мањинских права дато је право на културну самоуправу. Они је остварују преко Националног савета, који је представничко тело словеначке заједнице. Словеначки језик је од ове школске године ушао у школски систем Србије као изборни предмет у основним школама, на шта смо посебно поносни.
Које су ваше препоруке за унапређење конкретног стања?
– Структура словеначке популације је таква да већина живи у урбаним срединама и добро је образована. Пошто не постоји језичка баријера, Словенци су добро интегрисани у српском друштву. Што се тиче материјалног стања, ту делимо судбину својих суграђана.
Размишља ли се о мерама које би бар
успориле депопулацију словеначког становништа у Србији?
– И по том питању делимо судину већинског народа. Очигледно да промене које су настале задњих 20 година, у свету па и у Србији, утичу на наталитет. Несигурност посла, све дуже радно време (званично и незванично), теже долажење до кредита за станове, све то утиче на смањење популације, како за нашу националну мањину тако и за већински народ.
(ПРЕВЕДЕНО НА СЛОВЕНАЧКИ ЈЕЗИК)
Z Verbičem o manjšinskih pravicah
Nacionalni svet Slovencev zbere pripadnike slovenske skupnosti v Srbiji, tako posameznike kot združenja, kar prispeva k ohranjanju nacionalnih posebnosti in bogati vsebine Srbije na vseh področjih družbenega življenja. O konkretnih dejavnostih in stopnji uresničevanja pravic manjšin smo se pogovarjali s predsednikom Nacionalnega sveta slovenske narodne manjšine Sašo Verbičem:
Kateri so najpomembnejši elementi narodne identitete Slovencev v Srbiji in koliko so ti dostopni mlajšim generacijam?
– Za ohranjanje narodne identitete je vsekakor najpomembnejši jezik, zatem pa kultura in tradicija. Učenje slovenskega jezika z osnovami kulture je organizirano v slovenskih društvih po celem območju Srbije, izvajajo pa ga učitelji, napoteni s strani Ministrstva za izobraževanje, znanost in šport Republike Slovenije. Nacionalni svet Slovencev se prav tako ukvarja z ohranjanjem kulturne zapuščine ter s sodobno ustvarjalnostjo pripadnikih slovenske skupnosti v Srbiji, ki jo v manjšem številu predstavljajo neposredni izseljenci, v večjem delu pa njihovi potomci.
Kakšno vlogo igra obstoj številnih združenj Slovencev in v kakšnem odnosu so ti z Nacionalnim svetom?
– Slovenci so na teh območjih prisotni približno 200 let in so prihajali v različnih obdobjih, predvsem individualno – kot strokovnjaki za rudarstvo in druge tehnične stroke. Zato je slovenska populacija v Srbiji razpršena po celi teritoriji države, in sicer gre v glavnem za urbano populacijo. Edino organizirano priseljevanje se je dogajalo
neposredno po II. svetovni vojni, med letoma 1946 in 1948, ko je bilo v okolico Vršca naseljenih 4.000 kmetov iz pasivnih območij Slovenije.
– Slovenci so se v svojem novem okolju organizirali v društva, da bi ohranili jezik in običaje. Trenutno je v Srbiji aktivnih 15 društev. Nacionalni svet je krovna organizacija teh društev in jim pomaga pri njihovem delovanju.
Kako ocenjujete možnosti Slovencev, da v Srbiji uveljavijo svoje manjšinjske pravice?
– Slovencem, enako kot tudi vsem drugim narodnim manjšinam v Srbiji, zakon o zaščiti človekovih in manjšinjskih pravic omogoča pravico do kulturne samouprave. Ti jo uresničujejo prek nacionalnega sveta, ki je predstavniško telo slovenske skupnosti. Slovenski jezik je bil letos vključen v šolski sistem Srbije kot izbirni predmet v osnovnih šolah, na kar smo še posebej ponosni.
Kakšna so vaša priporočila za izboljšanje dejanskega stanja?
– Struktura slovenske populacije je takšna, da nas večina živi v urbanih okoljih in dosegamo visoko stopnjo izobraženosti. Ker ne obstaja jezikovna prepreka, smo Slovenci dobro integrirani v srbsko društvo. Kar se tiče gmotnega stanja, pa delimo usodo svojih soprebivalcev.
Ali se kaj razmišlja o ukrepih, ki bi vsaj upočasnili depopulacijo slovenskega prebivalstva v Srbiji?
– Tudi v tem pogledu si usodo delimo z večinskim narodom. Očitno spremembe, ki so nastale v zadnjih 20-ih letih v svetu in tudi v Srbiji, vplivajo na nataliteto. Negotovost zaposlitve, vse daljši delovni čas (uraden in neuraden), težji pogoji za pridobitev stanovanjskih kreditov, vse to vpliva na zmanjšanje populacije, tako v naši narodni manjšini kot v večinskem narodu.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају ставове органа који је доделио средства / Stališča, izražena v podprtem medijskem projektu, ne odražajo stališč naročnika