Сара Траиловић, матуранткиња друштвено-језичког смера, себе описује као веселу и разиграну, позитивну и насмејану особу која не одустаје од својих жеља. Сматра да је свестрана и да јој свако ново знање много значи и чини је вреднијом. Када је учење у питању, Сара је врло прилагодљива. Воли да учи и сама и у друштву, као и са професорима који имају моћ да пренесу знање. Заинтересована је за глуму, српски језик и књижевност, казивање стихова и најлакше учи управо поезију и драмске текстове. Током школовања у Пожаревакој гимназији била је чланица музичког ансамбла, драмске, рецитаторске и ликовне секције.
Са хором Пожаревчке гимназије освојила је прву награду на републичком нивоу у Новом Саду, а у Прагу, на међународном такмичењу хорова (Praga cantat), освојила је треће место. Такође, учесница је великог броја школских приредби, хуманитарних манифестација, представа и пројеката, како у школи тако и у граду.
Милена Анђелковић, професор српског језика и књижевности у Пожаревачкој гимназији, осврнула се на рад са Саром:
,, Саро, можеш ли… “
,, Могу.”
-Тако је изгледао сваки наш разговор током Сариног гимназијског школовања. У било које доба дана или ноћи. Сара је увек била спремна да одговори сваком изазову уз осмех, оптимизам и ведрину. И где год би се појавила, обасјала би и простор и све присутне попут сунца и њене омиљене боје. Када будете, поштовани читаоци, прочитали у овом тексту шта је све Сара учинила за нашу школу и наш град, биће вам јасно ко је Сара. А мени је жао што немам довољно простора да вам опишем и како је све то изгледало док је настајало и што ћете ви сазнати само део онога од тренутка када се завеса подигне и спусти, од тренутка када је угледате на сцени док вам се не поклони. Али тај део сунца, који смо поклониле једна другој, остаће заувек наш.
Сара воли сцену и ужива на њој. Воли да оживи речи. Чланица je аматерског позоришта ,,Миливоје Живановић“ из Пожаревца и недавно је добила награду за најбољу младу глумицу. Та њена љубав испољила се и током гимназијских дана, тако да је са драмском секцијом школе освојила другу награду на Републичкој смотри секција гимназија у Крагујевцу и прво место на Међународној смотри драмског стваралштва у Лебану представом „Међулушко благо“, где јој је уручено признање за најбољу главну женску улогу. Себе види као студенткињу Факултета драмских уметности на одсеку глуме и на позоришним сценама широм света.
Као рецитаторка, освојила је прво место на Окружном такмичењу и пласман на републичко. Припада и генерацији рецитатора који су се опробали и у онлајн такмичењима током пандемије. Као матуранткиња, Сара је надомак нових награда којима се нада и стрпљиво их очекује крајем априла и маја.
Сара је у гимназији била члан Ученичког парламента, волонтирала је на Сајму образовања и Филозофској олимпијади. Учествовала је у ликовним колонијама поводом Дана школе. Водила је програм на промоцијама школског часописа ,,Развитак“. Такође, учествовала је и у ваннаставним активностима попут обележавања Дана језика и менталног здравља.
Ненад Милошевић, професор српског језика и књижевности рекао је о Сари:
,,Неке звезде се не описују. Оне блистају. Због других. Због уметности. И осмеха. Оног унутрашњег. Сакривеног. Рођеног да постане осмех неба. И разлог да Земља окрене још један круг. Око оне унутрашње осе. Сакривене. Због које и звезда зна зашто је лепа. А да о томе не морају да говоре речи.
Али то осећају други. Они који носе звезду у срцу. А осмех у његовом сунцу. У жутом зраку. У жутој лали. У жутим одјецима.
И једном жутом сунцокрету.
Оном који увек зна где да потражи сунчану реку.
И пружи јој љубав за осмех.
Бела ми bella!
До пепела.“
Према речима Сарине мајке, Александре Траиловић, похвале јој значе, дају јој снагу и покрећу је да још више напредује. На неуспех реагује емотивно, али тренутно одболује и не предаје се, него наставља даље док не постигне свој циљ. Уз маму, тата Дарко и брат Богдан такође су јој велика подршка и увек је мотивишу да иде даље. Истина је њихов мотив. Када је нешто добро, похвале је, а када није, јасно и гласно то кажу.
-Срећна сам што сам матурант баш Пожаревачке гимназије. Успомене које носим одавде засигурно ће ми као лепе остати у срцу, а речи пуне хвале на уснама. Сваком младом човеку ћу препоручити да упише баш Пожаревачку гимназију, јер ће у њој стећи високо образовање и упознати себе. Велико хвала мојој Пожаревачкој гимназији што ми је помогла да постанем ово што данас јесам, а надам се да ћу и ја у будућности бити понос Пожаревачке гимназије, рекла је Сара о својој школи.
И за крај текста, а почетак једне велике приче, Сара се осврће на Душка Радовића, чија је позната мисао и њена мотивациона порука: ,,Ко у чуда верује, тај чуда и ствара“.
Марија Костић, школски педагог