Историјски архив Пожаревац, предвођен др Јасмином Николић, наставља да доприноси унапређењу архивистике, афирмацији и продубљивању спона ван граница наше земље, развоју свести о мултидисциплинарном значају архива, као и приближавању архивске грађе широј јавности.
Део те мисије је потписивање Споразума о сарадњи у области науке и културе између Историјског архива Пожаревац и Архива Босне и Херцеговине, којим се кроз конкретне смернице додатно јачају везе ове две установе. Иначе, то је девети такав протокол пожаревачког Архива.
Споразум су потписале директорка Архива БиХ мр Данијела Мрда и директорка Историјског архива Пожаревац др Јасмина Николић, у Пожаревцу, у уторак, 10. октобра, у просторијама ИАП.
Том догађају присуствовали су и еминентни стручњаци као што су проф. др Александар Растовић, директор Историјског института Српске академије наука и уметности и председник УО Државног архива Србије, проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић, редовни професор Криминалистичко полицијског универзитета у Београду, као и доцент др Влатка Лемић са Свеучилишта у Загребу, професорка архивистике, чланица ИО Еурбике са седиштем у Паризу, Икаруса са седиштем у Бечу, чланица Међународног архивског већа.
Истог дана одржан је и састанак редакције новог броја научног часописа „Записи“, који дванаест година уназад издаје Историјски архив Пожаревац и који је високо категорисан као часопис од националног значаја.
ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОЈЕКТИ
Приликом потписивања Споразума о сарадњи Архива у Пожаревцу и Архива БиХ, др Јасмина Николић указала је на значај оваквог продубљивања сарадње:
– У години јубилеја Историјског архива Пожаревац, са 75 година од основања и рада, велика нам је част да наставимо стручну сарадњу са Архивом БиХ у Сарајеву. Ово је девети протокол о међународној архивској и културној сарадњи наше институције са сродним институцијама у окружењу. Наша установа је потписница и протокола о међународној и домаћој научној сарадњи са научним институцијама у земљи, као што је Историјски институт Српске академије наука и уметности у Београду, са којом је Протокол потписан 2021. године, у Влади РС.
– Пракса нам је до сада показала да смо, захваљујући постојећим протоколима, меморандумима, споразумима и смерницама о стручној и научној сарадњи у области науке и културе, имали значајне пројекте на којима су били укључени сарадници из партнерских институција. Отуда су многе изложбе и издавачки подухвати представљени у земљи и иностранству, управо у оганизацији институција са којима имамо протоколе. Надам се и очекујем да и у наредном периоду наставимо сарадњу и имамо заједничке подухвате и са Архивом Босне и Херцеговине, рекла је између осталог др Николић и додала:
– Један од видова сарадње јесте и ангажман у редакцији нашег националног часописа од изузетног значаја, часописа „Записи“, кроз радове које су колеге припремиле за објављивање. У наредном периоду, очекујем да укупну сарадњу, у свим сегментима, још додатно унапредимо.
Директорка Архива Босне и Херцеговине мр Данијела Мрда подсетила је да је ова установа, током прошле године, потписала Споразум о сарадњи са Државним архивом Србије, из којег су произашли значајни резултати:
– Архиви су важни. Они су мост у културној, научној, историјској сарадњи. Архив БиХ и Државни архив Србије већ раде на неколико заједничких пројеката. Између осталог, наш Споразум подразумева и сарадњу са другим историјским архивима у Србији и БиХ, истакла је др Мрда.
РУДНИЦИ ЗНАЊА И ИСТИНЕ
Директор Историјског института Српске академије наука и уметности и председник УО Државног архива Србије, професор др Александар Растовић истакао је да потисивање Споразума између Архива БиХ и ИАП представља конкретизацију Споразума између Архива БиХ и Државног института:
– То је добар вид сарадње, очувања и продубљивања веза у области образовања, науке, културе. Мени је посебна част бити део тога, посебно јер сам као историчар цео живот посветио истраживању архива. Архиви су чувари наше прошлости, идентитета, својеврсни рудници знања, тако да је и овај вид сарадње значајан за ширење истине и расветљавање наше ближе и даље прошлости, истакао је професор и наставио:
– Задовољство ми је што сам и члан редакције часописа „Записи“, који излази од 2012. године и који има релевантну међународну редакцију, на чему многи часописи у Србији могу да позавиде. Свакако, то је доказ озбиљног приступа раду који се спроводи у Архиву у Пожаревцу.
– Утврдили смо садржај новог броја часописа. У њему се не објављују само теме из локалне историје, већ и из области опште историје, као и радови архивиста и историчара ван граница Србије. Такође, осим архивиста и историчара, радове могу објављивати и историчари уметности, етнолози, политиколози.., с циљем његовог утемељења и као мултидисциплинарног. Све су то показатељи да култура, наука, просвета, могу да разбију границе, јер их у тим областима нема, поручио је проф. др Растовић.
Редовна професорка Криминалистичко полицијског универзитета у Београду, проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић, констатовала је велики значај озваничења сарадње два архива, као и часописа „Записи“, у којем су окупљени аутори из различитих области и земаља:
– Кроз 12 година успели смо од некатегоризованог часописа да стигнемо до категорије М51, што значи да је часопис водећег националног значаја. Надамо се и верујемо у то да ће квалитет радова и убудуће наставити да се унапређује и да ће и сам часопис наставити да иде из категорије у категорију више, чему у великом мери доприноси чињеница да поседује међународну редакцију.
Доцент др Влатка Лемић са Свеучилишта у Загребу, професорка архивистике, чланица ИО Еурбике, Икаруса, чланица Међународног архивског већа, нагласила је вишеструки значај ширења сарадње:
– Велико ми је задовољство и част бити сведок нове сарадње, као и закључивања новог броја часописа „Записи“. Испред Међународне архивске заједнице и Европског одбора Међународног архивског већа, могу рећи да увек подстичемо међународну сарадњу, умрежавање, све активности које отварају архиве широј јавности, рекла је доцент др Лемић.
А. М.