Најзначајнија риба равничарских река како са спортског, тако и са привредног аспекта је рибњачки шаран “голаћ”. У повољним условима постиже велике тежине, али му борбеност није у сразмери. Закачен на удицу брзо се предаје. Бира обично канале, језера, па и мирније реке, због тога га у Дунаву ређе налазимо. Постоји и такозвани „крљуштар”, који такође спада у рибњачке шаране. Он има крљушти, али се много разликује по облику од правог дивљака. Здепаст је и има изразито стрма леђа. Прави дунавски шаран „дивљак” је риба вретенастог облика и насељава готово све низијске реке.
БИРАЊЕ МЕСТА , ИЗБОР ШТАПА
Место за лов се проналази посматрањем површине Дунава. Тако се уочавају карактеристични клобуци које шаран прави при храњењу. Када се утврди да се ради о потопљеном деблу, на најлон се везује само олово, па се претрагом по дну одређује дубина и положај потопљеног дрвета. На оваквим местима је обично погодно користити један до два штапа. Риба се углавном креће уз крајеве стабла. Ако не одредимо тачан положај стабла и појединих грана, сигурно ћемо много више качити и кидати најлона и удица, а дрмањем штапа шаран ће се уплашити.
За риболов шарана потребни су изузетно снажни штапови, јер је рибу неопходно што пре издићи од дна. У супротном, шаран ће се уплести у грање, што је унапред изгубљена битка. Дводелне “гермине” су још увек незаменљиве. Дугачак штап се више савија, што је неопходно избећи, а и погодан је за лов из чамца.
МАШИНИЦЕ И СТРУНЕ
Пошто овде попуштања нема, већина риболоваца стеже кочницу до краја, јер ако шаран крене својим путем, већ је под стаблом. Многи риболовци користе стари начин рибарења са намотачем. Можда ће многи на ово одмахнути главом, али овакав начин има своје предности. Машинице које се препоручују за овај вид пецања су Quick330 и 440, Кардинал 57, 155 и 77, Mitchel 300, 306, 410 такође незаобилазни Shakespear, President I Ambvideks, изузетно јаке машинице велике снаге, углавном са пужним преносом.
С обзиром на то да се не препоручује замарање док се риба не одвоји од дна најлони тањи од 0,35 мм не долазе у обзир. Значи никако истегљиви, јер се риби не сме дати простора да се негде завуче. Ипак не треба ни претеривати, дебљи најлон је видљивији, а повећава отпор воде, па је самим тим потребно стављати и теже олово. У зависности од дубине и брзине воде, ставља се олово тежине 70 до 120 грама. Кад се лови шаран никад не треба стављати две удице зато да се једна удица не уплете у грање.
ИЗБОР УДИЦА
Шаран има веома мека уста, која се у борби лако расцепају, а риба се ослобађа. Облик шаранске удице већ је углавном познат. То су кратке и широке удице, мало закривљене, ради лакшег качења. Врх обичан или крив (папагајке), материјал челик, а у новије доба карбонке ласерски или хемијски оштрене. Оне су изванредне за риболов на каналима и језерима, где нема закачки и где се риба може до бескраја замарати. Међутим, у пањевима те удице слободно заборавите. Искључиво Мустадове челичне кованице долазе у обзир. Најпре због много веће снаге, а потом што су знатно дебље од карбонских, па теже просеку шаранове усне. Препоручљиви бројеви у лову су 1/0, 2/0, 3/0.
ПРИХРАНА ШАРАНА
У мањим количинама шаран се прихрањује са пробареним кукурузом. Мале количине хране служе само за то да се шарани навикну на ту храну и да је узимају без подозрења. Риба у пањевима има довољно хране за развој, јер кад би чекала нашу прихрану слабо би напредовала. Кукуруз за прихрану мора бити тврд, јер се у супротном накупи много беле рибе и ракова. На такав се кукуруз и пеца. Обично се прихрањује узводно 7-10 метара од места пецања.
Најбољи мамац од свих је нокла која се прави на следећи начин: 2/3 кукурузног и 1/3 пшеничног брашна замесити у хладној води (по жељи обојити и додати мирисе).
Мирослав Бундало