2020-06-27T12:30:36+02:00 27. јуна, 2020. 12:30 |

Саша Стевић: Ми смо земљу позајмили од потомака

У Београду почетком јуна на шалтерима градских општина почела пријава за издавање бесплатних картица „Три плус“ које ће породицама са троје и више деце омогућити бројне попусте и погодности при куповини, плаћању рачуна, улазница…Но, није велики број људи који зна да је идејни творац картице Саша Стевић, приватни предузетник из Смољинца и један од иницијатора манифестације „Дан против беле куге“.  


Наш саговорник се још као студент определио за приватни сектор, тако да је после непуне две године амфитеатар заменио отварањем бутика и снимањем свадби. Паралелно, помажући болесном деди, обрађивао је 10 хектара земље, 1996. године оснива сопствену породицу а потом почиње да ради са алуминијумском и ПВЦ столаријом покренувши успешну и познату фирму „Стеком“ која је данас један од синонима за ову грану грађевинарства.

– Многи кажу да је то способност, но, убеђен сам да је реч о сплету околности и срећи, скромно каже Саша.

Рођен 1972. године одрастао је у Смољинцу и дан данас је локал патриота: иако пословно везан за Пожаревац, Стевић свакодневно путује из родног места које не би заменио ни за који град. И наравно, радо се сећа дечачких дана:

– Било је то лепо детињство, које уз игру са вршацима везујем за Основну школу, једну од најстаријих у Србији, насталу 1804. године. За разлику од другара којима је спорт био у првом плану, моји афинитети везују се за друштевно ангажовање. Иницирао сам бројне акције, уређења школског дворишта, околине.. Многи се данас не би хвалили, а ја истичем да сам био председник омладине у Основној школи, потом у селу, као и секретар Омладинске организације у Општини Мало Црниће. Не кријем да сам био члан Општинског комитета са непуних осамнаест година, искрен је наш саговорник.

Једно од његових значајних ангажовања било је формирање Удружења предузетника  Смољинац које је као кластер више пута успешно учествовало на Међународном сајму грађевинарства у Београду.  Ипак…

– Видевши да као удружење не можемо много уколико немамо механизам политичког утицаја, формирали смо Групу грађана „Унија за пољопривреду и предузетнитво“ које је имало позитивне резултате два пута за редом на локалним изборима. У међувремену, бреднирали смо Смољинац као „село предузетника“, које је под тим префиском постало познатом широм Србије, прича Стевић.

Друштвено ангажовање  временом га је одвело у можда, најплеменитији правац, а то је борба за повећање наталитета. Име Саше Стевића везује се за манифестацију „Дан борбе против беле куге“ која је покренута пре осам година под благословом манастира Хиландар. Тада су Смољинчани доживео да им први пут у историји села, али и у Браничевски округ, дође игуман ове светиње. Када је игуман Методије видео атмосферу већ следеће године Хиландар је Смољинцу поклонио икону Богородице Млекопитатељнице,  у то време једину у Србији.

– Иницијатор „Дана против беле куге“ је Милан Поповић, водитељ ТВ емисије „Задња кућа Србија“ и ми смо заједно организовали прву манифестацију. По његовом повлачењу, наставили смо са реализацијом и добили велику подршку, јер је сама срж идеје не само племенита већ и питање опстанка читавог народа, каже Стевић који је 2016. године осмислио картицу „Три плус“.

– То је једноставно пристекло као логична доградња манифестације. Идеја је да породице које имају троје и више деце добију ове картице и са њима остваре попусте код привредних субјеката који добровољно желе да подрже акцију. Картица је заживела у 18 локалних самоуправа, а то су прихватили Београд и Ниш. Како је ово заиста обиман посао, овластио сам Покрет за децу  „Три плус“ из Чачка који су помогли да се идеја технички даље развија и живи, говори Саша Стевић.

Када је о Пожаревцу реч, тренутно има преко 130 привредних субјеката који су прихватили концепт картице „Три плус“ док је реализацу несебично помогао Савет за родну равноправност Града.

– Ја сам отац троје деце и учествујући на трибинама и сусретима, првествено са младиме генерацијама и студентима, покушавам да објасним да су највећа вредност  породица и традиција. Звучи старомодно, али сам мишљења да је поражавајући резултат на овом пољу запаво посрнулост наше традиције. Вишедетне породице су велика вредност, но, због егоизма или материјалног стања таквих породица је све мање, објашњава Саша и додаје:

– На сваком јавном наступу истичем да нама нема спаса против „беле куге“ уколико се не ангажују породица, школа, црква и локална самоуправа. На жалост, уверио сам се да црква нема правило да уводи помоћ социјалним случајевима, немамо сиротишта, а сигуран сам да она кроз верски сегмент може то да иницира. Такође, поуздано знам да свака локална самоуправа има довољно новца којим може да помогне вишедетне породице, труднице и породиље, речју, да усмери средства на повећање наталитета.

Саша Стевић се у разговору осврнуо и на нашу струку:

– Медији су много битни јер у њима нема позитивних прича о вишедетним породицама. Увек су то сторије о сиротињи и хвала Богу, нађу се добро људи да помогну. Но, медији тиме моју децу као и сву другу уче да, уколико имају много деце,  постају сиротиња!

На крају сусрета, наш саговорник нам уз поздрав упућује реченицу о којој се мора дубоко размислити:

– Нисмо ми ову земљу наследили од предака, само смо је позајмили од потомака.

Влада Винкић