У школама широм Србије, 27. јануара, у част Светог Саве, првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства, прославља се Савиндан.
За школску славу празник је установљен 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Kрагујевца. Свети Сава прослављао се све до 1945. године, када је одлуком тадашњих власти укинут. Након 45 година, тачније 1990. године, Савиндан је почео поново да се обележава као школска слава и траје све до данашњих дана.
Растко Немањић, познатији као Свети Сава, најмлађи је син великог жупана Стефана Немање и брат Вукана и Стефана Првовенчаног. Рођен је 1169. године.
Још као младић добио је од оца на управу Захумље (1190. или 1191). Убрзо је побегао на Свету Гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, у коме је добио име Сава.
Заједно са оцем, који се замонашио и добио име Симеон подигао је манастир Хиландар (1198 – 1199), први и једини српски манастир на Светој Гори.
Године 1202. године у Србији је дошло до рата за власт међу синовима жупана Стефана Немање. Након измирења, 1204. године, велики жупан Стефан Првовенчани и кнез Вукан, позвали су Саву да их потпуно измири због чега се у Србију вратио почетком 1208. године.
Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету Гору.
У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност, самосталност српске цркве и српску архиепископију.
Васељенски патријарх Манојло Први Цариградски у Никеји именовао је Саву за првог архиепископа Србије. Сава је био архиепископ све до 1233. године, да би га потом заменио његов ученик Арсеније Први Сремац.
Преминуо је у Трнову, 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију.
Према историјским записима, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у српским православним црквама на тај дан служе литургије.
Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и похрањене у манастиру Милешева 1237. године.
У време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешева и спале у Београду, на Врачару.
Р. Н.