Да ли из страха од короне или због тога што је много година прошло од добровољног омладинског рада тек ове године је 1. април, Дан омладинских радних акција у већини средина прошао неопажено, само понегде обележен веома скромно, садњом младица или понеког стабла. Рекли би неки и то је довољно. Као да су нам реке чисте ко сузе, шуме шумовите, нигде ни једне дивље депоније, ни једне пластичне кесе у окружењу…
Први април, Дан омладинских радних бригада све више је само дан сећања на ударништво једне младости. Установљен је 1946. године. Када је земља изашла из рата порушена, требало је обновити је. Омладина је позив једва дочекала и кренула. Било је то време оснивања омладинских радних бригада и организовања омладинских радних акција. Радило се ударнички на изградњи путева, железничких пруга, насипа, мостова…Радило се добровољно, за ударничку значку. Акцијаша рекордера било је у свим крајевима Југославије. Имао их је и Пожаревац.
Један од њих је Љубиша Чолаковић Чолак. На савезним омладинским акцијама био је више од 10 пута, најчешће као командант Омладинске радне бригаде „Божидар Димитријевић Козица“. На регионалним и локалним, не зна им се број. Сећа се да су његови најчешће били најбољи у насељу, осим у случајевима када се радило на пругама јер су им бригаде радних организација биле јака конкуренција.
-Наше омладинске радне бригаде биле су познате и по томе што су у свом саставу имале и велики број омладинки. Затим, радили смо заједно са бригадама братских градова Битоља, Бора, Сиска и Сиња. Са већине градилишта враћао сам се као ударник, са неких и као вишeструки ударник, сећа се Чолаковић који је носилац и Златне значке Покрета горана Србије. У најбољој успомени су му радне акције: Нови Београд код Тошиног бунара, изградња пруге Београд – Бар у Пријепољу, ОРА „Београд“ код Аутокоманде, изградња ауто-пута Београд-Ниш код Велике Плане, ОРА „Ђердап“ у Кладову, више пута ОРА „Сава“ у Загребу…
Осим што је учествовао он је и организовао многе акције, јер се то некако подразумевало с обзиром на то да је био потпредседник ОК Савеза социјалистичке омладине и председник Комисије за омладинске радне акције. Жали што је био спречен да оде на две радне акције ван граница ондашње Југославије: у Чехословачку и Русију.
Најзад, у живом сећању му је и акција у којој су учествовали његови Братинчани који су се одговорили на позив радне организације „Планум“ која је градила ауто пут код Велике Плане. Екипа из Братинца је свакодневно аутобусима „Планума“ одлазила на градилиште и помагала да се та деоница аутопута заврши пре договореног рока. „Планум“ се касније мештанима Братинца одужио на сличан начин, помогао је њихов фудбалски клуб, Спортско друштво, фолклорце, ДТВ „Партизан – Млава“…