На Слађану Илић, масера-шијацу терапеута, усмерила нас је наша читатељка и суграђанка поруком да у граду постоји особа „златних руку“, која је уз основну струку поседује много стрпљења, поштовања али и предузетничког духа којима жене на овим просторима у многим случајевима недостаје. Додатно сазнање да је на недавно одржаном традиционалном Балканском такмичењу у шиацу масажи освојила награду, било је довољно да се сретнемо са Слађаном, упознамо са облашћу у којој је успешна и представимо јавности.
Већ другу деценију Пожаревљанка, наша саговорница рођена је у Суботици и одрастала у спортској породици Ласло уз мајку Бранку и оца Мирка. Тата је био активан боксер, али и сјајан и награђиван стонотенисер, док је мајка била успешна атлетичарка на кратким тркачим стазама и штафети. Иако одрастајући у стану, наша саговорница је од малих ногу кренула спортским стопама родитеља. Најпре у дворишту пред зградом уз јурке, ластиш и школице, а потом озбиљније у основној и средњој школи када улази у свет атлетике и постаје члан Атлетског клубе „Спартак“.
-Као девојчица била сам немина и хиперактивна, место ме није држало и вероватно сам наследила мајчин тркачки ген. Што је време одмицало, то сам се више посвећивала трчању, а мој тренер у клубу „Спартак“ чврсто је решио да од мене створи успешну атлетичарку. Инстистирао је кратке релације, првенствено спринт 50 и 100 метара, а ја сам била за дуге стазе. Завршетком средње школе лагано сам се удаљила од активног бављења спортом и запослила се, али сам ту нит увек, па и данас, носила у себи, вели Слађана.
Стицај животних околости довео је нашу саговорницу у ситуацију да се посвети мајци која се разболела, а потреба да јој пружи адекватну негу и подршку увела ју је у свет о коме до тада није размишљала.
-У напорима да помогнем мајци, 2003. године упознала сам жену која се бави реикијем, односно, тeхником нeкoнвeнциoнaлнoг лeчeњa eнeргиjoм. Како су третмани до некле олашкали мајчино стање и сама сам се заинтересовала и подвргла третману који ми је смaњио стрeс и рeлaксирао. То је био окидач да се најпре упознам са овим процесом чија је основа уверење да животна енергије тече кроз човека и ако је она ниска, самим тим је особа подложнија болестима и стресу. Чињеница да покретање енергије у човеку даје резултате у виду побољшања здравља, имунитета и енергије и сазнање да и сама поседујем енергију којом могу помоћи другима, уписала сам први степен Reiki курса. Само интересовање и резултати које сам остварила доводе до тога да завршим и остале степене, а четвртим сам стекла право да и сама будем едикатор другима, сазнајемо од Слађане коју стечена основа одводи у Мађарску где наставља школовање и током две године стиче диплому Више школе за квантну медицину.
– Како квaнтнa мeдицинa прeдстaвљa прaвaц алтернативне хуманистичке мeдицинe кojи се заснива на знaњима и искуству у првом реду истoчњачке мeдицинe и спојем eнeргиjе као суштине живoтa, ово је био нови и логични степеник у мом интересовању и раду. Потом стичем знања и искуства из области шиацу (Shiatsu) масаже чији су основи у традиционалној кинеској масажи, сазнајемо од Слађане Илић.
ДУХОВНО ПОВЕЗИВАЊЕ СА ЉУДИМА
Након неколико година Слађану у Пожаревац доводе љубав и брак који временом бива крунисан потомством. Презиме Ласло мења у Илић и настављајући активности започете у области масаже отворила је салон Reiki Balance & Harmony, а рад у њему описује:
-Масажа коју обављам није само физички рад. Наиме, то је и духовно повезивање са људима, јер донекле мораш да допреш до особе са којом радиш а многи су затворени у себе, сопствене мисли и тегобе. Човека најпре опустимо а тек потом улазимо у процес којим га рехабилитујемо, подигнемо и уколико је то неопходно, олакшамо њихово физичко кретање. У овом послу масажу зовемо третирање тачака, а оне су лековите и потребне свакоме. Конкретно, особу уводимо у мирно стање, положимо руке на тело, нема никаквог развовора и не користе се снага већ знање и техника јер лако може доћи до повреде. Све иде посепено и како сам учила киропрактику, некада је довољно да се, народски речено, делови тела „искрцкају“. Када особа може да се опусти, да лакше покреће делове тела и осети унутрашње сигнале знам да смо на првом путу.
Током радне недеље нашој саговорници дан траје од 9 до 9. Како каже, сопствену енергију подиже одласком у теретану, а уз рад на самој масажи ту су обавезе у сопственој фирми: папирологија, припреме, подсећање клијената… Чест је учесник семинара и скупова на којим усавршава сопствено знање, а посебно је поносна на Фитнес семинар одржан пре пар година у Пожаревцу где је имала излагање којим је презентовала технике масаже и сопствено искуство.
У разговору се дотичемо и Балканског такмичења на коме је наша саговорница награђена. Сазнајемо да је учествовало око четрдесет врхунских масера из Македоније, Бугарске, Словеније, Хрватске, Мађарске, Србије и Румуније, док се Слађана надметала у такознавој Азија шијацу техници.
– Азија је шијацу техника у којој нема никаквих инвазивних техника, и обавља се на струњачи. Чини је истезање, притискање и тапкање одређених тачака на телу чиме се стимулише самоисцељење. Тиме се подстиче да организам сам себе доведе у стање којим ће потом нормало функционисати. На такмичењу сам упознала нове учитеље који ће ме едуковати у будућности, јер у било којој области деловања и рада, уколико нема нових знања нема ни напретка. Након такмичења и награде постала сам јача, добила подстрек и нову енергију, говори Слађана Илић и закључује:
-Сан ми је да одем или на Тибет или у Јапан. О томе сам много читала, али ми је и један од судија на такмичењу говорио колико је сам научио боравећи у овом земљама. На крају желим да истакнем нешто веома битно: било који проблем код човека настаје временом па самим тим треба времена да се он отклони. Људи не брину много о сопственом телу и очигледно је у питању темпо живота, стресови, немарност и бројне околности које нас окружују. Треба мислити и бринути о себи, јер тако ћемо дуже трајати и бити бољи и себи и окружењу. Речју, уколико у 24 сата пронађете 30 минута само за себе – успели сте!
Влада Винкић