2018-09-17T20:56:00+00:00 17. септембра 2018, 15:24|

Словенци у Костолцу / Slovenci v Kostolcu

Пројекат „Словенци  Браничевског округа“ суфинансира Министарство културе и информисања РС.  / Projekt „Slovenci Braničevske regije“ sofinancira Ministrstvo za kulturo in informiranje RS

Серијал текстова биће објављиван на српском и словеначком језику.

 

Костолац је градић који настањују припадници двадесет и шест националних мањина. Словенци су у Костолцу били и остали мањинска заједница која је оставила трага пре свега у стручном и креативном раду. Доселили су се у периоду између Првог и Другог светског рата.

У прошлости Костолца, према доступним подацима помиње се Франц Видач из Цеља, кога је ангажовао Фердинанд Грамберг из Линца за потребе премера геодетског рударског поља Нови Костолац.

Помиње се и Рудолф Пилц као председник Надзорног одбора Акционарског друштва „Ђорђе Вајферт“. Био је то период од 1926. до 1938. године. Међу радницима помиње се име синдикалног лидера Јосипа Смодлека, али без икаквих додатних података. Претпоставља се да је по завршетку Првог светског рата, као заробљеник, остао да ради и живи у Костолцу. Затим се говори о Фрањи Бердину, вођи Синдиката 1932. године. Помиње се и породица Бернард, која и данас живи у Костолцу, граду на Дунаву. У том периоду у Костолцу је формиран тамбурашки оркестар састављен од Словенаца у коме су били: Пепи Липушек, Јуп Сеничар, Милан Тодич и Емил Пипушник. Свирали су по кућама и рударима поводом празника, крсних слава и сличних пригода. Помиње се и тамбураш Тушек, али нема податка о његовом имену.

Међу именима радника рудника до 1938. године помињу се и Липник Фрања, Модестин Франц и Матија Слапник, Карло Кобал (шпански борац), чији је отац Словенац, а мајка Хрватица, затим, Јосип Валнер и Хенрих Рупник, сви пореклом из Велења. Помиње се и Фрања Ринковец, рудар кога су претукли Немци док је радио као копач угља. Валнер је 1941. године ухапшен и по свој прилици стрељан на путу од Костолца до Пожаревца.

Према неким подацима, радници и чиновници Словенци из Вајфертовог рудника су и Јозеф Золц, Јохан Заврла, Јошка Бомбек, син му Пепи, Фрања Сар, Емил Старевацник, Матеј Зор и Томас Макци.

Управници Кленовника били су Словенци Милош Пришек и Феликс Шапелен.

После Другог светског рата, због распуштања радног логора који су Немци формирали, у Костолац долазе радне бригаде искусних бораца, иначе рудара. Тако је 1944. године, у саставу бригаде из Шапца било и педесетак Словенаца из околине Велења и Постојине.

Према подацима, у драмској секцији после 1950. године, били су активни Миладин Пивец, Иван Чепин, а у фолколору Ринковец Штефанија. Наравно, још је словеначких породица у Костолцу, али их овом приликом не можемо све поменути.

Неки од њих остали су и након тога да раде у руднику, а потом и у осталим сферама, у култури, спорту, образовању… Својом марљивошћу, вредним радом и дисциплином допринели су напретку целокупне друштвене заједнице, што и дан данас чине.

(ПРЕВЕДЕНО НА СЛОВЕНАЧКИ ЈЕЗИК)

Slovenci v Kostolcu

V zgodovini Kostolca se, glede na dostopne informacije, omenja Franc Vidač iz Celja, ki ga je najel Ferdinand Gramberg iz Linza za potrebe izmere geodetskega rudarskega polja Novi Kostolac.

Omenja se tudi Rudolfa Pilca kot predsednika Nadzornega sveta Delniške družbe “ Đorđe Vajfert „. To je bilo obdobje od leta 1926 do 1938. Med delavci se omenja ime vodje sindikata Josipa Smodleka, vendar brez kakrših koli dodatnih informacij. Predvideva se, da je po koncu Prve svetovne vojne, kot ujetnik, ostal , delal in živel v Kostolcu. Omenja se tudi Franjo Berdin, vodja Sindikata v letu 1932. Omenja se tudi družina Bernard, ki še vedno živi v Kostolcu, mestu na Donavi. V tem obdobju je v Kostolcu ustanovljen tamburaški orkester, sestavljen iz Slovencev, v katerem so bili: Pepi Lipušek, Jup Seničar, Milan Todič in Emil Pipušnik. Igrali so po hišah in za rudarje ob praznikih, krstnih slavah in podobnih priložnostih. Omenja se tudi tamburaš Tušek, vendar o njegovem imenu ni nobenih podatkov.

Med imeni rudniških delavcev do 1938 leta se omenjajo tudi Lipnik Franjo, Modestin Franc in Matija Slapnik, Karlo Kobal (španski borec), čigar oče je bil Slovenec mati pa Hrvatica, ter Josip Valner in Henrih Rupnik, vsi po rodu iz Velenja. Omenjen je tudi Franjo Rinkovec, rudar, ki so ga Nemci pretepli medtem ko je delal kot kopač premoga. Valner je bil leta 1941 aretiran in verjetno ustreljen na cesti od Kostolca proti Požarevcu.

Po nekaterih podatkih, delavci in uradniki Slovenci iz Vajfertovoga rudnika so tudi Jozef Zolc, Johan Zavrl, Joška Bombek, njegov sin Pepi, Franja Sar, Emil Starevacnik, Matej Zor in Tomas Makci.

Upravnika Klenovnika sta bila Slovenci Miloš Prišek in Feliks Šapelen.

Po drugi svetovni vojni so, zaradi ukinitve delovnega taborišča, ki so ga ustanovili Nemci, v Kostolac prišle delovne brigade izkušenih borcev, ki so bili rudarji. Tako je bilo leta 1944 v brigadi iz Šapca okoli 50 Slovencev iz Velenja in Postojine.

Po podatkih, dramske sekcije so bili po letu 1950 aktivni Miladin Pivec in Ivan Čepin ter pri folklornem plesu Rinkovec Štefanija. Seveda so v Kostolcu še druge slovenske družine, vendar ob tej priložnosti ne moremo omeniti vseh.

Nekateri od njih so nato ostali in delali v rudniku, kasneje pa tudi na drugih področjih, v kulturi, športu, izobraževanju … S svojo marljivostjo, trdim delom in disciplino so prispevali k napredku celotne skupnosti, kar počnejo še danes.

 

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају ставове органа који је доделио средства      /     Stališča, izražena v podprtem medijskem projektu, ne odražajo stališč naročnika