Почетком ове године пријатно изненађење за све Пожаревљане који прате савремене музичке токове били су пласман и учешће наше младе суграђанке Софије Перић у финалу Фестивала „Беовизија“. Она је са свега седамнаест година евидентно најмлађа такмичарка у историји „Беовизије“ и, како каже, наступ на великој сцени и пред милионским аудиторијумом, који је крај малих екрана бодрио учеснике и гласао за представника Србије на шездесет четвртој „Песми Евровизије 2019.“ је огромно искуство које је стекла. Како наступ на овако значајном надметању, упркос младим годинама није једини у њеној досадашњој каријери, одлучили смо да се боље упознамо са њом и њеним музичким стваралаштвом.
Софија је рођена 2001. године у Кијеву у Украјини, а после неколико година са родитељима се доселила у Србију, где одраста у родном месту оца Саше. Радо се сећа детињства, игара са другарима из комшилука, одлазака на Чачалицу, шетњи пожаревачким улицама са родитељима и млађим братом Филипом…
– Често пожелим да се на тренутак вратим у доба безбрижности, најискреније пажње и среће која прати свако дете које одраста у компактној породици пуној љубави и позитивне енергије. Наравно, љубав и хармонија и сада су присутни међу нама, али темпо обавеза савременог окружења често надјачају емоције и блискост, искрена је Софија.
Наша талентована суграђанка завршила је Основну школу „Милош Савић” у Лучици, а данас је ученик завршне године Средње музичке школе „Стеван Мокрањац” у Пожаревцу, где похађа теоретски одсек.
О свом првом наступу који је уједно и почетак њеног бављења музиком Софија каже:
– Све се то догодило спонтано и неочекивано – у вртићу. Сећам се да је мој први солистички наступ пред публиком био на новогодишњем концерту који смо приредили родитељима и Деда Мразу. Дуго смо припремали скеч и рецитацију коју смо извели, али ме је једна од васпитачица, која је често слушала како певушим, на изненађење свих – најавила и извела на сцену да отпевам једну песму. Чини се да Деда Мраз није могао да ми приреди боље изненађење. Потом сам, паралелно са основном, почела да похађам и музичку школу у којој сам свирала клавир али и да наступам као вокални солиста.
Софија потпиче из талентоване музичке породице па су родитељи вероватно утицали на њено опредељење.
– Било је, некако природно да заволим музику јер потичем из такве породице: тата је магистар хармонике, а мама професор соло певања. Но, они никада нису инсистирали да се определим за музику. То је била искључиво моја жеља још од поменутог првог наступа, који ме је магнетски вукао ка овој уметности. Трудила сам се да од самог уписа у музичку школу будем самостална и реализујем оно што сам наумила. Помоћ родитеља затражила сам у тренутку када сам наишла на прву препреку коју сама нисам могла да савладам. Данас, када уз школске обавезе немам времена за јавне наступе, њихова подршка ми је драгоцена, јер много лакше овладавам појединим музичким вештинама, начином извођења, дикцијом, динамиком и бројним сегментима, који утичу да свака композиција у мом извођењу, буде јединствена. На крају то обавијем сопственом бојом трудећи се да останем доследна стилу, а уколико је композиција традиционална, прилагодим времену њеног извођења.
Иза Софије Перић је велики број јавних наступа са вокалним интерпретацијама различитих жанрова. Подсећамо да је учесник телевизијских емисија „Јутарњи програм“, „Србија на вези“, „Балканском улицом“, „Шареница“, „Вече са Иваном Ивановићем“, „Опуштено са вама“, „Жикина шареница“, „Једна песма једна жеља“, „Пинкове звездице“, „Амиџи шоу“… али и наступа на бројним концертима.
Вреди поменути и такмичарско искуство наше саговорнице које је, за релативно кратак временски период, овенчано признањима.
– Оно је непроцењиво, јер мишљење чланова стручних жирија и њихове оцене дају одређена усмерења, а самим тим и допринос усавршавању вокалних могућности. Посебну сатисфакцију и сигурност за будуће наступе пружају ми позитивне оцене жирија, но, никада не треба бежати и од супротног мишљења. Наиме, и она се морају уважавати и прихватити као сугестије, јер ако неко искусан и стручан искрено жели да скрене пажњу на несигурност или грешку, то извођач мора да прихвати као добру намеру. У томе лежи тајна стицања искуства и „каљење“ будућег врсног извођача, прича Софија.
У такмичарском сегменту музичког стваралаштва, наша саговорница своје умеће приказала је подједнако у интерпретацији како забавне тако и народне песме, а за њом су „Дани Мије Крњевца“, „Царевчеви дани“, „Први тон“, „Пинкове звездице“, „Изворске капи“… Ипак, сви је за сада памтимо по „Беовизији“ на којој је извела песму „Аритмија“ Снежана Вукомановић, композитора Владимира Граића.
– Нашла сам се у конкуренцији са познатим и много искуснијим певачима, што заиста није ни завидно ни једноставно. Дала сам све од себе и успела да се квалификујем у финале „Беовизије“ као најмлађа такмичарка у историји Фестивала. То су били тренуци које сам доживела као невероватне, препуни среће и узбуђења. Финални наступ је за мене, тим који је био са мном и породицу која ме подржава, истоветан осећају као да сам отишла на „Евровизију“ у Тел Авив.
Софија Перић је на својим досадашњим наступима показала раскошан таленат у свим музичким жанровима. Ипак нам открива да највише волим поп музику али доста тога користи из народне, па се може рећи да је микс два жанра њена добитна комбинација.
На крају разговора нашу саговорницу питали смо за планове.
– Планови су значајни и озбиљни, али – нека то остане моја мала тајна. Оно што из срца желим и могу да поделим са Вама је да по завршеној Средњој музичкој школи „Стеван Мокрањац“ упишем факултет и наравно – снимим албум.
Као илустрацију уступљене су нам фотографије из архиве породице Перић чији су аутори: Иван Стојиљковић и Филип Живковић. Аутор текста и Редакција срдачно захваљују!
Текст: Влада Винкић