На Вашаришту су обављени последњи тренинзи ове сезоне, у којој је „Млади радник 1926“ успео да избори опстанак. Марио Соколовић, стандардни стартер прве поставе, срећан је због задржаног српсколигашког статуса.
-Фудбал сам почео да тренирам у пожаревачком Пресингу. Након тога похађао сам фудбалску школу и играо за омладинску екипу Младог радника. Велику захвалност дугујем тренерима Бојану Карановићу, Андрији Ферлежу, Звонку Муфу, Јовановићу и другима. Сви они доста су ми помогли и допринели да доспем до првог тима у коме већ четири године играм као стандардни, офанзивни десни бек, каже Соколовић.
Продоран по десној страни терена, овај млади играч са изврсним дриблингом и центаршутевима, шаље лопте које „имају очи“, па омогућава својим нападачима за погађају противничке мреже.
-Мојој радости нема краја због оствареног опстанка у лиги. Било је напорно, али доласком председника Жељка Крањчевића, потом и тренера Небојше Максимовића, клуб је добио праву физиономију у сваком погледу, па су и наше игре биле све успешније, поготово у финишу пролећног дела првенства, објашњава Соколовић
Након последње утакмице у Чачку предстоји заслужени одмор.
-Завршили смо на време питање опстанка. Циљ је остварен. Опроштајни сусрет на Вашаришту са Слогом из Пожеге, иако завршен ремијем, одигран је за нашу душу, пуним срцима. Уживали смо у одмеравању снага са лидером и најбољом екипом у лиги. Гостовање код Борца 1926. који је такође екипа за респект, у Чачку није утицало на наше добро расположење. Последњи сусрет је опроштај од ове сезоне која је ипак упешна, јер смо и даље српсколигаши. Неоспорно да смо задовољни и да ће нас заслужени одмор опоравити, па да наредне сезоне препорођени кренемо ка самом врху табеле, закључује Соколовић.
Текст и фото: Р. Сандић