НАДА У БОЖИЈУ БЛАГОДАТ И ИСЦЕЛИТЕЉСТВО ЧУТОТВОРЦА ЗОСИМА

Црква посвећена Архангелу Гаврилу

У присуству великог броја верника широм Србије, братство манастира Туман прославило је у петак, 26. јула, храмовну славу, Сабор Светог архангела Гаврила, и стоту годину од освећења садашње туманске цркве, треће по реду на древним темељима. 

У јутарњим сатима служена је Света Литургија, приређен је литијски ход око храма, благосиљан славски колач, а потом приређена празнична трпеза. 

Ова светиња, коју многи називају Ђердапски Острог и која одише вером, љубављу и ваисконском надом у Божију благодат, вековима поштује исцелитеља и чутотворца Зосима.

Током историје, манастир Туман окупљао је братство, а кроз средњи век бива стожер духовности и културе. На жалост, објекат страда од Турака у време Кочине крајине, а чим се указала прилика, народ је почео да га обнавља. Највећа обнова до тада следи тридесетих година XIX века од стране кнеза Милоша Обреновића. 

Сама манастирска црква доживела је велику катастрофу 1910. године, када на празник Цвети бива минирана од стране једног голубачког властелина. Божијом вољом, иако је црква била препуна верника, нико није повређен. Како се наводи, разлог за овај нељудски потез лежао је у љубомори јер је манастир имао своју механу, а властелин своју у Голупцу. 

Манастир Туман бива без цркве све до 1924. године, када је завршена, освештана и посвећена Архангелу Гаврилу, јер је пре тога била посвећена и Архангелу Гаврилу и Архангелу Михаилу.

Настанак и порекло назива Туман

Чесма преподобних Зосима и Јакова туманских

Манастир Туман настао је у XIV веку, уочи Косовског боја. У пећини, неких 800 метара од самог Манастира, налази се испосница у којој је живео Свети Зосим, тумански Чудотворац Исцелитељ. 

Предање казује да је Милош Обилић, који је имао дворе у оближњем селу Двориште, често одлазио у лов на део нетакнуте природе покрај испоснице. Једном приликом, покушавши да устрели дивљу животињу, нехотице рани Зосима Синаита. Видевши шта је учинио, понесе Свеца, не би ли му целивао ране и излечио га. Но, Преподобни Зосим, осетивши да неће издржати, узвикну: „Ту ме мани, ту ме мани!…“ и испусти душу, а Милош се заветовао да ће на његовом гробу подићи цркву. 

Поштујући завет,  Обилић почиње да зида цркву на месту где се ово збило, а када је подизао куполу, стиже писмо од Светог Кнеза Лазара којим му поручује „…Ту мани задужбину, морамо ићи у бој на Косово!“. Тако црква оста без крова. Манастир временом завршавају мештани околних села, а по речима „Ту мани“, Манастир доби име.

ЧУДЕСНА ИСЦЕЉЕЊА ТУМАНСКА

Фреске су рађене на свежем малтеру природним бојама

Манастир Туман велики процват доживљава 1936. године, када долази Рус игуман Лука Радионов са руско – српским братством. 

Са собом доносе Икону Мајке Божије Курске, једну од најзначајних чудотворних икона која се налази у Србији. Стара је неколико стотина година и у манастиру Туман остварила је, и данас остварује, чудесна исцељења. 

Интересантни догађаји помињу се уочи великих опасности и страдања српског народа од 1992. до 1999. године. Тада је забележено како је Богородица Курскаја Туманска померала своју руку. Запосано је да је „када је почињала литургија рука била у једном, а када је литургија бивала завршена, на очиглед свих верника и свештеника, рука је била у другом положају“. 

Пратећи историју, Манастир бива мушки све до 1966. године, када због малог броја монаха Епископ браничевски Хризостом преименује Туман у женски општежитељни манастир. 

Молитва крај кивота Преподобног Зосима

У цркви се чувају мошти двојице светитеља: Преподобног Зосима Синаита, прослављеног чудотворца и Преподобног Јакова Новог, ученика Светог Владике Николаја.

Манастир Туман широкој јавности је познат по бројним чудесима која се дешавају, јер овде многи долазе тужни, одлазе весели, долазе болни, одлазе здрави….

 

 

Последње године XX века, за ову светињу, представљају доба преображаја и напретка, јер је у то време много рађено на обнови, преуређењу и живописању цркве. 

Од 1992. до 1994. године, у време игуманије Матроне, вредно се ради, а ту је и прво враћање технике фескосликарства природним бојама на свежем малтеру у Србији. У то време урађен је и зидани иконостас који је такође осликан, у чему је манастир Туман био јединствен у земљи.

Историјски статус мушког општежитељног манастира, Одлуком Епископа Игнатија, Туману се враћа 2014. године. Тада игуман отац Димитрије са братијом бива премештен из манстира Заова. Данас је Туман најбројнији мушки манастир у Епархији браничевској. 

Текст и снимци Влада Винкић

Share.

Comments are closed.

Skip to content