Данијела Миланова, псеудоним којим потписује своје књиге, дугогодишњи директор петровачке, а сада библиотеке „Србољуб Митић“, Мало Црниће, књигом „Буран живот једне библиотекарке“, додала је нову, освежавајућу нит љубави према послу у библиотеци, али и све оне напоре који прате успешан рад једне библиотеке. Председник општине Мало Црниће, Малиша Антонијевић који је говорио на промоцији књиге истакао је да: „Поред књига у библиотеци живе и библиотекарке. Оне дају душу библиотеци“. И заиста је тако. Библиотека у „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу и књижевница Данијела Миланова, разбијају заблуду да су библиотеке досадна места.
Читаоница Библиотеке „Осам нијанси плаве“, била је полазна тачка представљања књиге „Буран живот једне библиотекарке“. И није случајно зашто баш из Малог Црнића „Библиотекарка“, креће у друге библиотеке на пут по Србији и ван њених граница, релизајући своју мисију да библиотеку приближи читаоцима и на само себи својствен начин говори о „слатким проблемима“, које прате рад библиотекарки.
Данијела Б. Радуловић не би можда била Данијела Миланова, да нема у себи нешто, чиме уме да заинтригира, заинтересује, поставља загонетке, да би на крају читаоци све то сами открили. На промоцији је откривено и шта се крије у поднаслову „Шта је на страни 68?“.
Оно што Данијелу чини оригиналном и јединственом је управо то што је једноставно рођена да приређује изненађења. Свој суд о књизи изнели су директорка ОШ „Моша Пијаде“ у Малом Црнићу Винка Тривуновић Палић, песникиња Светлана Перишић и председник Општине Мало Црниће Малиша Антонијевић. Они су о књизи говорили свако из свог угла, али јединствени у тврдњи да књигу треба прочитати најмање два пута. Први пут, где су се приликом читања појединих текстова, насмејали, а други пут, да би разјаснили чему осмех који прати нимало лака догађања у животу књижевнице. Ту се понекад крије недомица ауторке, која сама себе бодри, бори се да после „пада“ и немилих догађаја, устане и крене да се бави изградњом и доградњом библиотека, оплемењујући простор у коме би читаоци били пронашли свој мир и надоградили љубав према овој уметности. Рођена Личанка, прешла је на другу страну Дрине и ту нашла турбулентији живот, него тамо где је рођена.
Причајући о реци Нери и плодном Стигу, Ђури и Србољубу, враћа нас у једно прошло време, које се назире и шири мирисе тог доба међу препуним полицама, у књигама, песмама, али и у нашим мислима.
Сви су јединствени у оцени да је Данијела једна храбра жена, која када нешто замисли и испланира, мора да оствари не гледајући на цену која се одражава на њено здравље и слободно време. Пожртвована је мајка троје деце, нана два унучета. И једино она зна одакле црпи снагу да се увек нађе тамо где је најпотребнија и да све буде увек на свом месту. Уз то, књижевница је, сликарка, глумица…Није јој проблем да обуче српску, а ни влашку ношњу, подигне чашу вина и изговори здравицу у име љубави и живота, јер животне путеве не можемо бирати.
Корачајући тим путевима, налазила је начина да у библиотеку доведе Мирјану Бобу Мојсиловић, Јелену Ћирић, Добрицу Ерића, Вању Булића, Вићу Митровића, Веселина Шљиванчанина, владику Браничевског, Марка Шелића Марчела и многе друге.
З.С.