Дан српског јединства, слободе и националне заставе, 15. септембар, обележен је крај Споменика српском војнику у Пожаревцу. Помен ослободиоцима у Првом светском рату држао је свештеник СПЦ Владимир Кочабер.
Венце крај Споменика у Косовској улици положили су испред Града Пожаревца градоначелник Саша Павловић и председник Скупштине Града Младен Ничић, у име Градске општине Костолац председник Серџо Крстаноски и начелница Управе Ивана Ђорђевић, представници Војске Србије, Полицијске управе, Удружења потомака ратника 1912 – 1920. године, СУБНОР-а, градских одбора Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије и Доста је било.
Градоначелник Пожаревца Саша Павловић поклонивши се сенима јунака подсетио је да овај празник, иако установљен 2020. године своје корене има од пробоја Солунског фронта 1918. године, али и још раније. Сваки српски ратник које је икада у руци држао заставу Србије ослобађајући своју земљу јесте дао допринос прослави овог датума.
-Наши војници у Првом светском рату који су херојским јуришем ослободили Србију, заслужили су да овај празник буде смештен баш на данашњи дан. Сви су тада били задивљени Србима, како савезници тако и непријатељи. Пуни љубави према својој земљи, једноставно, Срби су били незаустављиви, казао је Павловић.
Остало је забележно да су бугарски војници, видевши српске војнике како трче ка отаџбини, бацили оружје и бежали вичући „иду мртви“. Разлог тог страха јесте била заблуда да је наша војска прелазећи Албанију потпуно уништена. Такође, изглед српског војника изнуреног глађу и болестима који трчи скоро брзо као коњица, давали су до знања непријатељу да му је сваки отпор узалудан.
-Они су нашу заставу чврсто држали током повлачења преко Албаније, током опоравка на Крфу, и након тога пробијајући Солунски фронт. Доживљавајући многе губитке на том путу, знали су да док имају заставу у својим рукама, нису се одрекли Србије и намере да се у њу врате. Управо зато национална застава је много више од парчета тканине са грбом и бојама на њој. Застава је симбол под којим се окупљамо и када је тешко, али и када се слави. Застава Србије се ових дана поносно вијори кроз победе у спорту, али и осталих победа које наша земља бележи у протеклој деценији. Преци коју су нам предали барјак били би поносни на јачање економије и развој инфраструктуре у Србији, нарочито у околностима велике кризе између светских сила која влада данас. Зато државно руководство на челу са председником Александром Вучићем води битку која се не добија оружјем већ јединством и радом. Императив те борбе је слобода, али изнад свега је наш национални понос и застава као његов симбол. Само тако, уједињени, можемо гарантовати и нашим потомцима да ће једнога дана, попут нас данас, овде стајати и славити Дан српског јединства, слободе и националне заставе, закључио је градоначелник.
Минутом ћутања одата је почаст погинулим српским ратницима.
Дарко Динић