За разлику од претходних недеља, Пожаревљани су се ове ПОкренули „ПОправљајући систем“.
Након шеснаестоминутног одавања поште страдалима у Новом Саду, током целог дана, у Табачкој чаршији, организоване су бројне активности, а грађани су могли да одмере снаге у обарању руку и надвлачењу конопца. Своје знање и вештине показали су у партијама шаха, а брзину у такмичењу „Најбржи слатки залогај“.
Пожаревачким матурантима, на протестном скупу „ПОправка система“, прикључили су се и грађани Костолца, Смедерева и Великог Градишта, који су до централног градског трга стигли пешице.
У уводном говору, матурант Пожаревачке гимназије Богдан Станковић подвукао је да Србија припада свима – не странкама, не тајкунима, не криминалцима у оделима.
– Држава припада раднику, сељаку, студенту, професору, ученику, сваком поштеном човеку који од свог рада не може да живи, јер неко други узима све. Ово није политички скуп. Ово је борба против система који игнорише народ, против медијске таме, против заробљене државе. Докле год нас игноришу, ми ћемо протестовати, докле год нас газе, ми ћемо устајати, поручио је Станковић.
Учеснике протеста поздравила је и ученица завршног разреда Пожаревачке гимназије Јана Стевић, која је истакла да је Пожаревац у недељу показао заједништво, поштовање, љубав и гостопримство.
– Ниједан препешачен корак није био узалудан. Свако од нас видео је на стотине осмеха, и због њих не смемо да станемо. Радујмо се, волимо се, јер свакога дана показујемо да за Србију има наде и да нашој борби нема краја, док се не дође до циља. Ми данас не говоримо само против једног система, ми говоримо за нешто много веће. За земљу у којој нико не мора „да иде преко“, за образовање које не служи богатима, већ свима, за институције које штите грађане, а не власт, за право да волимо, да говоримо, да се боримо. Ово је борба за пријатеље који су отишли, јер нису видели будућност овде, за родитеље који ћуте да не изгубе посао, за професоре који су стали уз своје ученике, за децу коју још увек нисмо родили, да не уче како да се крију, него како да стоје усправно. Не познајемо се сви по имену, али знамо да смо исти. Веже нас оно што је најважније – вера да можемо боље, да заслужујемо боље, да то боље мора да дође. Ово није крај протеста, ово је почетак ПОкрета. Пожаревац је данас био центар Србије, а ви сте били историја у покрету, нагласила је Стевић.
Премијерно је приказан филм о сто дана блокаде Пожаревачке гимназије, а након тога уследио је квиз знања.
М. П.