У просторијама Пољопривредне саветодавне и стручне службе Пожаревац у периоду од 28. фебруара до 1. марта одржава се 27. по реду, Зимска школа за пољопривреднике Браничевског округа.
Од директора ПССС Пожаревац Бојана Стевића сазнајемо да су теме разноврсне и намењене произвођачима како би унапредили своју производњу и остварили бољи финансијски ефекат на својим газдинствима.
Првог дана о конзервацијској обради земљишта излагао је Богдан Гаралејић из Истраживачко – развојног института Тамиш – Панчево. Конзервацијски системи обраде земљишта подразумевају изостанак плуга, превртање пластице и мешање слојева земљишта. Када се говори о том систему обраде, то је само практично пролазак дискова, односно улагача семена који отварају браздицу ширине до пет центиметара, померајући земљиште и постављајући семе, минерална ђубрива или одређене гранулисане пестициде, након чега више нема уласка и практично биљке настављају да расту.
ОД КОНЗЕРВАЦИЈСКЕ КА РЕГЕНЕРАТИВНОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ
-Из те конзервацијске пољопривреде која је давно развијене, данас идемо ка регенеративној пољопривреди, али у овом случају код нас изостаје сточарство. Регенеративна пољопривреда подразумева да уопште нема никакве обраде земљишта, да из године у годину се смањује примена минералних ђубрива и пестицида. Наравно, то су промене које се не дешавају у једну, две или три године, прве промене настају у периоду између пет и седам година и потребно је да прође одређено време да се то уради. Са друге стране, за оне који нису спремни да иду у такав један екстрем да изоставе обраду, постоји машина за обраду само траке у којој ће се обавити сетва. На тај начин, у основи чувамо земљиште и хумус, и морамо да уведемо покровне усеве, јер земља не сме да буде гола између два усева. У овом случају поред земљишта водимо рачуна и о водама, како подземним, тако и надземним, поготово на теренима који су подложни ерозији. Смањујемо емисију угљендиоксида, везујемо угљендиоксид у земљишту и смањујемо енергенте и инпуте који су најчешће штетни. Те основе морају да буду препознате од стране државе, људи који су набавили опрему и променили систем апсолутно немају никакву подршку, а потребно је дати одређене субвенције за очување природних ресурса, а и производи су много другачији него у класичној пољопривреди, наглашава Гаралејић.
Такође, представљени су производни програми компанија Basf, Агроглобе, Агромаркет и KWS. Саветодавци ПССС Пожаревац упознали су пољопривреднике са третманом воћа у фази мировања, агроекономијом са посебним оствртом на ПДВ, трошкове на пољоприведном газдинству, рачуноводство, осигурање усева и кредитe у пољоприведи, а једна од тема била је и диверзификација прихода на пољопривредном газдинству. Овом приликом представљени су смерови Пољопривредне школе са домом ученика „Соња Маринковић“ и пројекти који се реализују у сарадњи са ПССС Пожаревац.
У четвртак, 29. фебруара, агротехничке мере и своје производне програме промовисаће Syngenta, Институт за ратарство и повртарство Нови Сад, Институт за кукуруз Земун Поље, Галеника – фитофармација. О утицају климатских промена на пољопривреду излагаће проф. др Драган Терзић са Пољопривредног факултета у Крушевцу, док ће улогу биопестицида у савременој пољопривредној производњи представити др Предраг Миловановић из Агроуника. Саветодавци ПССС Пожаревац ће излагати о регенеративној пољопривреди, адаптацији производње вина на климатске промене и препознавању локалних производа који би могли да буду заштићени неком од ознака географског порекла, систему заштите географског порекла и бенефитима које пољопривредни произвођачи могу остварити реализацијом овог процеса.
Последњег дана Зимске школе, 1. марта, проф. др Љубиша Коларић са Пољопривредног факултета у Земуну говориће о доприносу науке и струке унапређењу производње кукуруза у Србији, а биће представљен и AgAR- универзални аутономни пољопривредни робот. Стручњаци Агросаве, Pioneеr-а и Пољопривредног института Осијек, представиће своје производе, а говориће се и о траико – течном фолијарном ђубриву. Саветодавци ПССС Пожаревац излагаће о технологији производње луцерке, унапређењу пољопривредне производње и саветодавног рада кроз прикупљање техничко – технолошких и економских података на газдинствима и здравственом стању озимих усева на територији Браничевског округа са освртом на ПИС.
Д.Динић