Високи и стабилни приноси пољопривредних биљака не могу се постићи без примене фосфора. Поред повећања приноса, фосфорна ђубрива поспешују развој кореновог система биљака, потенцирају бокорење и образовање више листова, повећавају усвајање азота, повећавају садржај протеина и фосфора у биљкама, побољшавају хранљивост и сварљивост биљне масе.
Фосфор се у земљишту налази у органском и неорганском облику. У неорганском облику има га у земљишном раствору, на адсорптивном комплексу у разним фосфорним минералима. Биљка усваја фосфор у облику H2PО4 и HPО4 јона. У киселој средини преовладава H2PО4 јон , у неутралној и алкалној HPО4 јон.
За већину гајених биљака фосфор је најприступачнији у интервали pH вредности од 5,5 до 7,0. При овој pH вредности најмања је фиксација фосфора и његово превођење у теже приступачне облике. На приступачност фосфора у земљишту утиче већи број фактора. Велики утицај има pH вредност. При нижим pH вредностима смањује се растворљивост фосфора због повећане јонизације хидроксида и активних група Аl и Fе силиката. Тада настају тешко растворљиви Аl и Fе фосфати. Фосфор се може везивати и на глине засићене Cа што је карактеристично за карбонатна земљишта. Један од облика везивања фосфора је и везивање фосфора путем микроорганизама. Микроорганизми усвајају фосфор, уграђују га у свој организам, а након њихове смрти фосфор постаје доступан биљкама и микроорганизмима.
У земљишту фосфор брзо прелази из лако, у тежератсворљива једињења. На тај начин се фосфор веже у земљишту – фиксира и постаје теже приступачан биљкама. Фосфор се у земљишту налази и у незаменљивом облику – то је резервни облик фосфора у земљишту. Резерву фосфора у земљишту чине фосфорни минерали и разна органска фосфорна једињења. Из минерала фосфор се ослобађа њиховим распадањем, а из органских једињења минерализацијом, то јест радом микроорганизама.
Симптоми недостатка фосфора на биљкама су смањен пораст биљака, ситнији листови, опадање старијег лишћа пре времена. Типичан симптом недостатка фосфора у земљишту је интензивна синтеза антоцијана, па листови добијају љубичасту боју на рубном и доњем делу. За наша земљишта може се рећи да су углавном слабије снабдевена лако приступачним фосфором, па је за успешну биљну производњу непоходно ђубрење, јер се на тај начин осигуравају стабилни и високи приноси.
Данијела Илић, маст. инж. пољопривреде
у ПССС Пожаревац