Шеснаестим Сабором бачијара Србије у Стамници настављена је традиција по којој је општина Петровац на Млави надалеко позната и служи за понос Србије. Иначе, у овом селу се дуже од једног века, по Ђурђевдану, одржава скуп бачијара, који је у последње време стекао популарност и има за циљ да привуче пажњу не само људи који се баве сточарством, већ и грађане који желе да се упознају са традицијом, обичајима, културном баштином, домаћом радиношћу и специфичном кухињом овог краја. На Ђурђевдан, мештани окупљају своја стада оваца на бачији Извор, која се налази у подножју планине Кукуј, поред саме Стамничке реке, на само километар од центра Стамнице.

Велико интересовање за 16. Сабор

Организатори 16. Сабора бачијара, Месна заједница Стамница, Туристичка организација општине Петровац и Културно – просветни центар, под покровитељством Општине Петровац на Млави и овог 13. маја осмислили су бројне садржаје. На самом уласку у овај простор, посетиоци су били у прилици да код излагача виде колекције оваца, јагњади, коза и овчарских паса. Међу бројним посетиоцима били су председник Општине Петровац Душко Нединић, председник СО Миланче Аћимовић, заменик председника СО Драган Маринковић, помоћник председника Општине Борис Гвоздић, шеф Кабинета председника Општине Христина Ђорђевић, директорка Туристичке организације Сузана Милошевић, директорка Културно – просветног центра Милица Илић.

Такмичење у мужи оваца

                                                           ВЕКОВНО ИСКУСТВО БАЧИЈАРЕЊА

На самом почетку Химну бачијара отпевао је Срђан Радановић. Атмосфера весела, радна, али и озбиљно такмичарска, за све и свакога по нешто, у окружењу недирнуте природе. Од председника Организационог одбора Сабора Миланчета Аћимовића сазнајемо да ова пољопривредна, туристичка и културна манифестација има за циљ подстицај развоја сточарства, са акцентом на овчарство и неговање традиције бачијарења, које је у овим крајевима некада било један од значајнијих извора прихода у домаћинствима и велики ослонац породицама када су у питању храна, одећа, обућа. Кроз такав начин производње манифестовало се заједништво, искрена сарадња и брига за будућност.

Награђени бачијари

-Желимо да чувамо и негујемо све оно што је традиција, али и да помогнемо, унапредимо и осавременимо сточарску производњу на добробит свих нас. Оваквим манифестацијама промовишемо узгој оваца, коза и овчарских паса, а циљ нам је да што више људи изведемо у природу, да се друже и забораве на свакодневне проблеме, рекао је Аћимовић.

Директорка Туристичке организације Сузана Милошевић истиче да је скуп бачијара последњих година стекао велику популарност и постао традиционална манифестација ширих размера.

-Стамница је село које чува традицију, удружење жена и културно – уметничко друштво веома су активни на пољу очувања фолклора и обичаја припремања локалних јела и специјалитета. Сам Сабор бачијара је значајан баш због очувања традиције овчарства које је било јако популарно ранијих година на овом подручју. Иначе, манифестација се одржава на салашу поред Стамничке реке, где су се традиционално више од сто година окупљали бачијари, доводили своја стада прве суботе после Ђурђевдана и то је последњих година прерасло у манифестацију, казала је Сузана Милошевић.

Стамничани су познати као добри сточари и успешни ратари. Изузетно су поносни што су успели да сачувају и одрже традицију до данашњих дана, а част и задовољство им је да угосте све који желе да се забаве и упознају са том традицијом, обичајима, културном баштином, домаћим радиностима и аутентичном кухињом.

Припремање жмара

-Обичај бачијара је да првог дана по доласку на бачију приреде богату гозбу. Тај дан означава и почетак новог лета, бачијања, чувања стада, муже и прављења сира у планини. Некада је планина изнад Стамнице врвела од оваца и чобана, било је 2.000 оваца и око 100 бачајара, док у данашње време има 600 – 1.000 оваца о којима брине петнаестак бачијара, каже домаћин Љубиша Радојковић из Стамнице.

                                           НАЈБРЖИ У МУЖИ ОВАЦА БОЈАН НИКОЛИЋ ИЗ СТАМНИЦЕ

Званични програм 16. Бачијаде на бачији „Извор“ Монике и Биљане Пауновић, обележила је порука и решеност да се традиција сточарства у петровачкој општини сачува и унапреди, чему је свакако велика подршка и изузетна посећеност овогодишњег Сабора, Председник Организационог одбора Сабора Миланче Аћимовић знамење Бачијаде, шубару и штап предао је на чување Велизору Рајићу, председнику Савета месне заједнице Стамница.

У избору за лепотицу Сабора учествовало 14 девојака

За најбољу колекцију оваца шампионска титула припала је Саши Животићу из Малог Лаола, други је Слободан Никодијевић из Панкова, док је треће место освојила Србица Николић из Крепољина. Признање за најбољу колекцију јагњади отишла је у руке Миломира Миладиновића из Ђуринца, док је за најбољу колекцију коза награђен Миодраг Стевановић из Стамнице. У категорији овце шампионке прво место освојио је Предраг Матић из Грабовице, друго Војислав Јовановић из Милановца и треће Ђорђе Пајкић из Ждрела. У категорији овна шампиона најуспешнији је био Живота Мијајловић из Бусура, а следе Зоран Антић из Панкова и Томислав Петровић из Ћовдина.

Миланче Аћимовић предаје шубару и штап Велизору Рајићу

Пехар за најлепшег пса, кавкаског овчара добио је Мирољуб Петровић из Крњева, други је био Владан Станковић из Каменова, а трећа Снежана Гашић из Каменова. Најукусније етно јело припремило је Удружење жена „Стамничанке“ из Стамнице, најлепшу етно трпезу приредило је Удружење жена „Рашанчанке“ из Рашанца, док је за најлепши штанд награђено Удружење жена „Старчевљанке“ из Старчева. Најбржи у мужи оваца на бачији био је Бојан Николић из Стамнице.

Најбољи пси кавкаски овчари из Крњева

После разноврсног културно – уметничког програма у коме се у оквиру Такмичења села представио КУД „Вук Караџић“ из Стамнице, бачијари дочекаше и проглашење лепотице 16. Сабора бачијара, а то је по одлуци жирија Јована Миладиновић из Ђуринца. За прву пратиљу изабрана је Анђела Баџић из Стамнице, док је друга пратиља Анастасија Николић из Стамнице.

Eвo дeлa aтмoсфeрe забележеног камером са дрона.     Снимак: LORTUS – media group

                                                                                      Дарко Динић

Share.

Comments are closed.

Skip to content