У просторијама Удружења „Кључ“ у Жабарима, у организацији Центра за културу „Војислав Илић Млађи“ и под покровитељством Општине Жабари, 9. фебруара одржан је други Књижевни сусрет поводом доделе књижевне награде „Завичајно звоно професора Вучковића“.
Овај књижевни сусрет је посвећен преминулом професору српског језика и књижевности Драгославу Вучковићу, угледном педагогу, просветном раднику и значајном подухватнику у култури Браничевског округа, посебно у родној Ореовици.
Поздрављајући госте, директорка Центра за културу „Војислав Илић Млађи“ Јелена Стојадиновић је истакла да одржавањем овог књижевног сусрета организатори изражавају захвалност професору Драгославу Вучковићу за све оно што је урадио не само за родну Ореовицу и општину Жабари, већ и за читав Браничевски округ, јер како је казала „он је човек који је свој живот предао просвети и култури Браничевског округа“.
КЊИЖЕВНА НАГРАДА ЖИВКУ ВАСИЋУ И ВЕРИЦИ РАДЕНКОВИЋ МИТРОВИЋ
-Драго нам је да је конкурс који смо расписали по други пут имао добар одјек, пристигле су 43 песме и 18 прича, које је оцењивала селектор др Ана Стјеља. За најбољу необјављену завичајну песму књижевна награда додељена је Живку Васићу из Лесковца, за песму „Земља које нема“, а за краћу причу Верици Раденковић Митровић из Ниша. за причу „Прича о завичају“, рекла је Јелена Стојадиновић.
У образложењу селектора се истиче да су песме пристигле на конкурс уједначеног песничког квалитета и свака на свој начин оставља утисак на читаоца, представљајући искрен и непатворен поетски одблесак аутора који су писали на тему завичаја. Код свих песама је приметна врло спретно изнијансирана песничка дескрипција, проткана унутрашњим осећањем припадања једном простору, како физичком, тако и духовном који се једном речју може назвати завичај. Може се закључити да су песници били на истом поетском трагу, те врло сличне поетске инспирације и имагинације.
Све приче пристигле на конкурс одговориле су на тему прича о завичају. Свака прича интимно је сведочанство аутора о томе како доживљавају појам завичаја. Већина аутора је настојала да путем дескрипције дочара свој завичај, односно место које у свом списатељском уму замисле, а у души осете, када се помене појам завичај. Аутори са сетом говоре о прохујалим временима, која нису ни налик овом данашњем, те следствено томе, ни њихов некадашњи завичај, више није као што је некада био. Било да описију природу, њене плодове и лепоте, било да описују људе, некадашње навике и обичаје за које их везује њихов завичај, аутори исписују својеврсне ламенте над судбином своје земље у којој су одрасли и рода чији су иманентни део.
Поред награђених, у Зборнику који ће се штампати сваке треће године, наћиће се и 15 одабраних песама и десет прича и то: „Повратак“ и „Тишина“, Драгана Митровића из Зајечара, „Колевка времена“, Радмиле Стојадиновић из Пожаревца, „Бунар“, Драгише Марковића из Житковца, „Баба Јулина клупа“, Миланке Голубовић из Пожаревца, „Истина о глогу и камену“, Радомира Д. Арсића из Ниша, „У Стигу младост зри“ и „Горњачка гора“, Живојке Милић из Црљенца, „Молитва“ и „Српкиња“, Данијеле Божичковић Радуловић из Малог Црнића, „Змајево, зов завичаја“, Славице Ракчевић из Београда, „Невид – Чежња“, Мирјане Трнавац из Гојне Горе, „Спокој“, Зорке Стојановић из Малог Црнића, „Сабирник“, Првослава Вучковића из Београда и Божур“, Валентине Вање Дабић из Лугавчине.
Десет одабраних прича су: „Између жутог сунцокрета и црвеног мака“, Зорке Стојановић из Малог Црнића, „Ко је украо мој шор“, Слободанке Давидовић Вучковић из Београда, „У садушју са свакданицом“, Душана Мијајловића Адског из Ниша, „Дивља крушка“, Живојке Милић из Црљенца, „Пањ“, Саше Радуловић из Пожаревца, „Детињство у мом завичају“, Мирјанке Пајић из Жабара, „Две завичајне слике“, Љиљане Терентић из Смедерева, „ Прича о завичају“, Данице Илић из Пожаревца, „Светилиште“, Слободана Д. Николића из Крушевца и „Летњи дан“, Миодрага Лазаревића из Пожаревца. Посебна захвалница уручена је најмлађој учесници на конкурсу, тринаестогодишњој Милици Видојевић из Влашког Дола.
У САЗВЕЖЂУ ПРОСВЕТЕ И КУЛТУРЕ
У наставку манифестације представљено је посебно издање „У сазвежђу просвете и културе – сећања на Драгослава Вучковића, које је приредио његов брат Првослав у издању Културно – просветне заједнице Србије и Центра за културу „Војислав Илић Млађи“ Жабари.
Према речима аутора, књига је примерен и достојанствен начин обележавања живота и рада човека који је био велики посвећеник писане речи и оставио пуно писаних разноврсних текстова из своје педагошке праксе, културних активности и истраживачког хроничарског рада. Као просветни радник, од учитеља до професора, просветног саветника и директора, подстицао је и охрабривао своје ученике да крену путем књижевног стваралаштва, промовисао њихов рад, а својом укупном просветном и културном делатношћу доприносио утемељењу и разлиставању многих културних акција у школама и друштвеним срединама у којима је живео и радио. Бројне фотографије и признања, дати у књизи, из различитих периода његовог живота и рада својеврсно су сведочанство његовог културно – просветног путовања.
-Посебно захваљујем Миломиру Петровићу, професору, Милану Недељковићу, заменику главног уредника Библиотеке „Хронике села“ Културно – просветне заједнице Србије и проф. др Станоју Ивановићу који су, после пажљивог читања рукописа, написаним мишљењем обогатили садржај књиге. Хвала Културно – просветној заједници Србије и Центру за културу „Војислав Илић Млађи“ Жабари, који су као примерени издавачи, својим угледом стали иза овог подухвата, помогли и омогућили да књига угледа светлост дана, казао је Првослав Вучковић.
Овом приликом своја сећања на Драгослава Вучковића евоцирали су професор мр Тихомир Јовановић и историчар др Мирољуб Манојловић. У културно – уметничком делу програма наступила је Катарина Богдановић из Крагујевца, вокална солисткиња РТС-а и Радио Београда и солиста на хармоници Зоран Исајловић.
Д.Динић