У порти манастира Сестрољин у Пољани, другог дана Ускрса, петнаести пут за редом одржан је Ускршњи етно фестивал.
Ова туристичко – културна манифестација организована је у духу народног стваралаштва, обичаја, културе и традиције, са намером да се наши обичаји не забораве, као што су стари занати, ручни радови, фолклор, спремање традицоналних јела, народне ношње, одеће и обуће из прошлих времена. Приређивачи су Туристичка организација Града Пожаревца, Месна заједница Пољана, Црквена општина Пољана и КУД „Младост“ из Пољане, а покровитељ Град Пожаревац.
Отварајући овогодишњи Ускршњи етно фестивал, заменик градоначелника Пожаревца Саша Павловић је истакао да сваке године за време одржавања ове манифестације можемо видети и доживети нешто ново, а истовремено се подсетити својих духовних корена, својих предака и онога што су нам оставили у наслеђе.
-Данас, 15 година након првог Ускршњег етно фестивала у Пољани, драго ми је што више није потребан посебан позив људима да се дан након великог празника састанемо овде у Сестрољину. Оно што ми је као представнику локалне самоуправе још драже је то што овај фестивал окупља госте и из осталих крајева наше лепе Србије, али и оне који живе преко њених граница. Управо то је највећа вредност ових наших окупљања, да стичемо нове пријатеље, указујемо им гостопримство и заједно се радујемо симболима и порукама највећег хришћанског празника. Када говорим о порукама које нам шаље празник посвећен Исусовом васкрсењу, мислим да их ове године морамо чути боље него икада. Живећи у Србији од свог рођења, памтим да није било лаких година, али време које је пред нама, чини ми се, захтева већу саборност свих нас. Искушења и изазови су велики, али ни упола толики колика је снага Србије када се Срби сложе. Зато свима у нашој Србији желим да након васкршњих празника још више васкрсне и наша љубав и слога једних према другима, јер да су љубав и слога највећа сила на овој планети, учи нас наша хришћанска вера, закључио је Павловић.
О томе зашто се манифестација одржава другог дана Ускрса, протојереј Радослав Вукосављевић каже:
-Пре него што је сазидана црква 1897. године, у периоду после ослобађања од Турака и Другог српског устанка, народ овог села окупљао се у засеоку Рудеж, другог дана Васкрса, и тада су свештеници из манастира Заова доносили причешће и причешћивали оне који нису могли првог дана да присуствују Васкршњој литургији. Када се појавила потреба да приближимо нашу светињу народу, да оно што наш народ негује као традицију кроз храну, пиће, игру и песму, сјединимо и позовемо и друге да учествују, благословио је владика Игнатије да се окупљамо на овом светом месту другог дана Васкрса. Сестрољин као светиња обавијен светлом прошлошћу и традицијом, умивен ових дана сунцем, украшен лепотом деце и свих оних који имају жељу и вољу да дођу овде, постаје другог дана Васкрса центар збивања у овом нашем крају.
По традицији на манифестацији је биран најлепше уређени штанд, најоргиналније јело, најлепше ускршње јаје, а одржано је и такмичење у куцању ускршњим јајима. У категорији најлепше уређеног штанда треће место је освојило Удружење жена „Етно форма“ из Јагодине, друга награда је припала Удружењу жена „Сестра Јелица“ из Малог Црнића, док је прво место освојило Удружење жена из Кленовника. Удружење жена из Кленовника добитник је и треће награде за најоргиналније традиционално јело – сремуш, друго место припало је Удружењу „Поморавски вез“ из Осипаонице за капами, а прво место Удружењу жена „Гергине“ из Кобиља за јело корнорате. За најлепше офарбано ускршње јаје треће место је завредело Удружење жена „Сестра Јелица“ из Малог Црнића, друго место припало је Удружењу жена „Поморавски вез“ из Осипаонице, док је победу у овој категорији однела Данијела Станковић из Батуше. Најјаче ускршње јаје ове године имала је Анастасија Петровић из Радинца. После богатог културно – уметничког програма приређен је традиционални ватромет.
Опширнији текст прочитајте у наредном броју новине “Реч народа” која је на киосцима 7.маја.