Василије Ковачевић је матурант на природно-математичком смеру Пожаревaчке гимназије. Себе би представио као ведру, истрајну и радозналу особу која има широка интересовања. Воли да стиче знања и да их размењује са својим вршњацима. Посебно воли да буде добро информисан и проширује своја знања из опште културе. Извори које најрадије користи у учењу су документарни филмови и фотографије, али и директни разговори са особама које су проживеле одређене догађаје, дешавања или су сами дошли до неких битних сазнања. На ефикасност његовог рада у великој мери утиче компетитивност и ствари које му побуђују радозналост. Василијев омиљени школски предмет је историја и он на историју гледа као на збирку сећања. Историја је нешто што чува мноштво догађаја, изговорених речи и људе од заборава. Поред тога, различити прикази живота, људи и догађаја су му неке од омиљених карактеристика историје јер му машту подижу на један нови ниво и неретко се дешава да се изгуби у књизи замишљајући како је свет некада изгледао. Током гимназијских дана Василије је био полазник Истраживачке станице Петница на семинару геологије, а такмичио се из хемије.
Трећи разред завршио је у Америци као ученик на размени у оквиру ФЛЕКС програма. Током свог боравка у Америци Василије је држао презентације у својој тадашњој школи, али и у другим америчким школама, представљајући Србију и њена природна и културна добра. На њега је најјачи утисак оставио систем образовања у ком постоји слобода избора предмета који се изучавају и верује да би и код нас школовање било занимљивије и лакше када би та могућност постојала. Боравак у Америци искористио је и да волонтира у Природњачком музеју.
Василије обожава да проводи време у природи, а нарочито поред воде јер се бави риболовом. У складу са тим Сасвим приордно и Речна чудовишта Џеремија Вејда су му драге ТВ емисије. Ужива у друштву са пријатељима и породицом. Чита, игра билијар и игра друштвене и видео-игре. Воли да чита Толкинове књиге, различите енциклопедије попут Британике, мемоаре историјских личности, има и колекцију часописа Политикин Забавник. Поред тога, велики је обожавалац епских песама, од којих су му Бановић Страхиња и Почетак буне против дахија две омиљене, а велики је љубитељ и дела Иве Андрића и Његоша. Користи Sporcle где решава разне квизове који му понекад поред забаве помажу и у учењу. Curiosity Stream му је омиљени сајт за документарне филмове.
Кристијан Марковић, професор физичког и здравственог васпитања, рекао је о Василију:
-Василије је ученик који је врло вредан, свестран и комуникативан. Одлучан је у избору свог ангажовања у будућности. Показуује висок ниво зрелости по питању свог образовања. Време које је као ученик провео у Америци је на њега утицало у најбољем смислу. Најважније и највредније од свега је уважавање које Василије показује према одраслима, али и младима у свом окружењу.
Виолета Ковачевић, Василијева мајка, рекла нам је да је њихов син веома зрео, свестран и приземан. На првом месту су му моралне и духовне вредности. Одувек је самостално дефинисао своја интересовања, а они су му били подршка. С обзиром да је изабрао и себе види у дипломатији, а његов карактер одговара његовом будућем звању, верују да ће бити успешан. Има пуно пријатеља и ван Србије, изванредан је како саговорник тако и слушалац.
Зорица Алексић, професор физике и одељењски старешина, рекла је о Василију:
– Василију предајем од друге године гимназије. Одмах је оставио утисак врло поузданог и одговорног младог човека. Иако окренут друштвеним наукама, у свом образовању није запоставио природне. Подједнако успешно је стицао знање и усавршавао вештине и из једних и из других. Ове школске године био је и председник одељењске заједнице. Направио је добру равнотежу у захтевима својих другова с једне стране и професора са друге стране. Поштовање које исказује према својим професорима у разговорима и испуњавању задатака, особина је која га посебно краси. Паметан, амбициозан, лепо васпитан младић, прави гимназијалац.
Василију је у упис у Пожаревачку гимназију била прва и једина жеља и, како каже, није се уопште покајао. Поносан је на то што је био ученик Пожаревачке гимназије и било му је врло драго да је представља где год да је био. Посебно су на њега утицале похвале ученика наше школе у Петници и на размени ученика, што му је дало додатну мотивацију да и сам постане понос гимназије.