БОЖИЋНО ОБРАЋАЊЕ ЕПИСКОПА БРАНИЧЕВСКОГ ИГНАТИЈА
Драга браћо и сестре,
данас славимо велики празник, историјски догађај рођење Сина Божијега као човека, Исуса Христа, који се родио у Витлејему за време цара Августа.
Зашто је овај догађај тако битан за све нас људе и читаву творевину, природу? Управо због тога што рођењем Сина Божијега који је постао човек, сједињена творевина са Богом и на тај начин она превазилази смрт, јер тварни свет кога је Бог створио ни из чега, како нас уче Свети Оци, не може постојати сам на основу природе, зато што је природа творевина некадашње небиће, и она и сада пројављује небиће кроз време и простор. Да би постојала природа коју је Бог створио из љубави и жељом да она постоји вечно, потребно је да она има јединство са Богом. То јединство је Господ тако устројио да оно буде преко човека. И зато је и створио човека на крају читаве творевине и створио га је од већ створене природе, што ће рећи да у човеку, његовој природи и његовом телу се садржи у малом читава природа. Уз то, Бог че човека створио по икони својој што нам Свети Оци кажу да је то у ствари слобода човека, зато што Бог није хтео на силу да све држи постојању, иако га је створио из љубави, као што ми волико некога, ми не желимо да та особа на силу буде са нама већ желимо да и он нас воли, да он то слободно хоће. Тако је и Бог дао човеку слободу да се преко жега читава творевина сведини са Богом и да тако живи вечно. Међутим, као што знамо, први човек Адам је то одбио, он се чином да ће сам да буде Бог окренуо природи, што и Светом писму називамо великим падом. На тај начин су и природа и човек изгубили шансу да превазиђу смрт, постали су смртни и кренули ка небићу. Међутим, Господ ниј ехтео да дозволи, и нашао је нови начин да спасе природу, а тај нови начин је да његов Син постане човек, и да он учинио оно што је први човек одбио. Ми данас имамо ту ситуацију да се то десило, и сви смо ми, будучи да смо слободна бића, позвани да ако желимо да имамо живот вечни остваримо заједницу са Богом. То моћемо да учинимо једнио преко Христа.
А на који начин Христос постоји међу нама иако Свето писмо сведочи и о томе да се Христос вазнео на небо? Управо, како Свето писмо и апостоли сведоче, Христос се јавља после свога Васкрсења увек у Литургији, када су сабрани његови ученици ради ломљења хлеба, тада је Он био тај који је служио, а ученици су га препознавали да је Он тај. Томе нас уче Свети Оци да и сада Господ присуствује међу нама у Литургији, у лицу онога који служи. И зато каже Свети Игнатије Богоносац да епископ који је предстојатељ Литургије и он служи, да је он икона Христова и стоји на месту Божијем. Он је тај који приводи, попут Христоса читаву природу и сједињује са Богом. То значи ако желимо да имамо живот вечни, не можемо га имати осим кроз Литургију и у њој да постанемо причасници, да се сјединимо са Господом и тако преко њега и ми постанемо судеоници Вечнога живота. И то се догађа сваки пут када служимо Литургију. Али, Литургија нам и то показује да се не спашава само човек него читава природа, јер Литургија се не може служити ако немамо репрезенте природе, а то су пре свега хлеб, вино, вода, уље…све оно што доносимо у цркву, и на тај начин, симболички приносимо читав свет Богу, односно, тиме се читав свет спашава и постаје Царство Божије. Наравно, све ово је још увек предокус, што ће се десити, а то ће се десити када Хистос поново дође, у сили и слави. Тада ће у ствари васкрснути мртве а сви ми схватити да смо кроз Литургију заиста сједињени са Њим, и тада ће настати Царство Божије.
До тада нам остаје Вера, да се надамо, јер Вера је управо нешто што је упућено на будућност. Јер како каза Апослол Павле „Вера је основ свега чему се надамо“, а надамо се, дакле, Царству Божијем и то је кад се крстимо, кад год дођемо на Литургију ми у ствари тада пројављујемо Веру. Постајемо верници, зато што се на тај начин надамо Вечном Животу, који очекујемо да ће нам Господ дати, а Он нам је све што је до сада обећао дао и апсолутно смо сигурни да ће нам и то дати – Вечни Живот.
Њему нека је вечна слава и хвала и да још једном се подсетимо и захвалимо Њему који се родио у пећини витлајемској као човек, ради нас и нашега спасења.
Христос се роди!
Заиста се роди!
